Dzordz Orvel dousnik tajne sluzbe

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Dzordz Orvel dousnik tajne sluzbe

Počalji  Simon_Bolivar taj 18/10/2008, 13:44

Džordž Orvel

Anti - komunistički propagandista,šampion trockizma i doušnik tajne službe



Joti Brer - februar 1998

''Ono što je privuklo buržoaziju kod ovog trećerazrednog pisca nije njegova lažna podrška idealima Oktobarske Revolucije,već njegova stvarna mržnja prema idealima komunizma.''

''Pobijajući klevete sadržane u Orvelovom radu,mladi ljudi naoružani znanjem brane zajedno Sovjetski Savez u svojoj školi i izvan nje.''

Od kada je publikacija Životinjske farme 1945,rad Džordža Orvela,dobila permanentno mesto u školskom programu,on je postao više cenjen kao literalni genije koji kombinuje talenat sa principima i nastavlja veliku ironičnu tradicuju veštine i svega ostalog.Ovo je obmana i dosađivanje studentima koji dolaze do dela kao što je Životinjska farma, bez ideje o događajima kojima je sve ovo cilj i na kojem su oni zasnovani.Iako je ovo mnogo veća vodilja od umetničkog rada,priča koja stoji na tome je bajka o totalitarizmu generalno, pitanjima u vezi sa Ruskom Revolucijom i ''sposobnost da se odgovori na mnoga pitanja o hladnoratovskim događajima, uzetim kao neka vrsta dara što se tiče mnogih ispitivanja''.

Stephen Sedley je zaključio da priča ima smisao jedino ako čitalac razume i slaže se sa Orvelovim zaključcima,koje on pokušava da demonstrira pre započinjanja svog romana:

''Orvelova starosna granica što se veštine tiče je često ispričana.U pozadini i identitetu postoje sličnosti...ali ne u Životinjskoj farmi.Ne samo da veština ima humora koliko i strasti koje Orvel ne poseduje...vi ne možete da uđete u izmišljotine Životinjske farme uopšte, bez prihvatanja početnih zaključaka,upravo tih koje Orvel mora da dokaže – da u politici ljudi nisu ništa bolji od životinja : njihovi tradicionalni vladari mogu biti lažni i bez sposobnosti vođstva,a nova tiranija ustupiće mesto staroj.Naravno ako ste pripremljeni da prihvatite ove zaključke kao svoje premise,priča ih takođe prati.Vi možete da demonstrirate da je zemlja ravna površina u sličnom procesu''.

Orvel je bio široko publikovan, iako je u stvari u nedostatku umetničke vrednosti u njegovom radu,tačno izvršavao korisni politički cilj za imperijalizam.Prateći model Trockog u kome se on pretvara da brani Oktobarsku Revoluciju,Orvel protestuje zbog raspada komunističkih ideala u Sovjetskom Savezu pod Staljinom.Na taj način milioni ljudi širom sveta nisu uzimali u obzir aktuelan razvoj u Sovjetskom Savezu.

''Uzimajući da čitaju anti-komunističko đubre kao što je Životinjska farma,oni se osećaju sposobnim i dobro pripremljenim da postanu eksperti u vezi sa bivšim SSSR-om,kao što misle da mogu da diskutuju u vezi sa degeneracijom ideala Ruske Revolucije na svakoj platformi,snabdevajući celokupno svaki mediji svojom uljudnošću imperijalističke buržoazije.''

Političke predrasude u obrazovanju

Mnogi naučni vodiči su pisani sa namerom da pokažu studentima tačno ono što bi trebalo da misle o samoj priči,a naročito to kako da napišu i oblikuju odgovore u svojim ispitivanjima.Ovi vodiči su mnogo više iskreniji od same anti-komunističke sadržine Orvelovog rada.

Sadržani u poslednjem izdanju ''York Notes''-a,Životinjstka farma je prelazna,ubitačna istorija Sovjetskog Saveza,pisana bez ijednog neurednog pozivanja na stvarnost i usklađena na jednostavan napad sa Orvelovom verzijom događaja,kao što je predstavljeno u Životinjskoj farmi.Interesantno je zabeležiti da je 1997 godine,anti-komunistička priroda Orvelovog rada izvršila pritisak više nego što je to bio slučaj pre 20 godina.Stariji studijski vodiči su više apologetični,pitajući čitaoca nisu li suviše literalno napravljene paralele sa sovjetskom istorijom.Očigledno zbunjeni gnusnim lažima i nepodkrepljenim tvrdnjama,oni zahtevaju od čitaoca da pročita priču kao basnu u vezi sa diktaturom ''generalno''.Jednim delom ovo može biti dug činjenici da je generacija koja je živela tokom rata bila mnogo udaljenija od učionica,ali ono što je glavno,mi možemo ovo dovoditi u vezu sa činjenicom da kakve god da su optužbe buržoazije,hladnoratovske ili ne,pretnja imerijalizmu komunističkim položajem je veća nego ikada.

Ovo je vredno ispitivanje teksta kasnog studijskog vodiča,budući da ne pravi kostur u vezi sa realnim ciljevima Orvelove priče i iskrivljene verzije istorije koju je on želeo da proširi među radnicima:

''Na komunizam su snažno uticale ideje Karla Marksa koji je verovao da život može biti objašnjen u socijalnim i ekonomskim granicama.Bogata kapitalistička klasa eksploatiše potlačeni proleterijat...i situacija jedino može biti promenjena revolucijom.Mnoge Marksove ideje leže iza Glavnog govora u prvom delu''(York Notes).
Okolišanja u pisanju ne ostavljaju prostora za pitanja.Nauka marksizma je opisana kao ideja koja je stvorena u Marksovoj glavi bez naročitih uputstava,ili dokaza o realnom svetu.Ovo je primetno korišćenje prošlog vremena i stvaranje impresije nedavne uloge kapitalizma.

''Komunistička Partija pod Lenjinovim vođstvom je narasla i uzela moć''

''Posle revolucije Trocki i Lenjin su zasnovali komunističko društvo u Sovjetskom Savezu...Svo vlasništvo,bogatstvo i rad vodilo se mišlju da bude podeljeno podjednako među svim individuama''.

Rekavši da je Lenjin vodio revoluciju,Opalinska je ubrzo iznela Trockog na scenu kao podjednakog partnera u samom vođstvu.Ovo služi trostrukim ciljevima:

1)Imena Trockog i Lenjina su povezana kao obavezan i prirodan put, kako bi bili deo jedne misli i cilja – povezanosti koja je ponavljana u svakoj prilici kroz buržoaske novine i obrazovni sistem, kako bi bili urezani u mislima svih, bez nužnosti da se pronađu u realnim izvorima.

2)Ona vodi do prirodnog uverenja kako je Trocki bio ''sledeći u liniji'' vođstva Boljševičke Partije – ideja ''neprekidnog niza'' dolazi mnogo lakše do većine buržoaskih studenata,nego to isto do proleterske demokratije.

3)Prešavši olako preko njegovog imena,odbija da je Staljin igrao bilo kakvu ulogu u revoluciji ili ukazuje na posledice.Zanemarujući ulogu Lenjina u Ruskoj Revoluciji,Orvel je sposoban da da kredit svim Lenjinovim postignućima i vođstvo Trockom,verujući da je Trocki više nego Staljin taj koji je branio lenjinizam.
U vezi sa ovim je i izjava, da je komunističko društvo bilo ispravno zasnovano posle revolucije.Svaka ozbiljna studija marksizma će pokazati da komunizam,koji može biti definisan saglasno maksimi ''svaki prema svojim sposobnostima,svakome prema njegovim potrebama'',nije moguć sve dok niži nivo socijalizma ne bude usavršen i dok državni ministri buržoaske desnice ne budu prihvatili maksimu ''od svakoga prema sposobnostima,svakome prema radu''.Sovjetski Savez je uspeo u građenju nižeg stupnja, iako sve ovo nije uzelo maha do 1928 godine,kada je nova ekonomska politika ukinuta i sa tim neprijateljskim eksploatatorskim klasama podruštvljena.Opalinska širi klevete na jednakost u vezi ovog ''komunizma'',tvrdeći da je ''namenski podeljena imovina'',izdajnička fraza,koja nije upućena ni na šta direktno sve dok nema komunista koji će uzviknuti : ''komunizam je zasnovan'' preko noći ili da je imovina podjednako podeljena dan posle revolucije.Nije li cilj komunizma da se podeli imovina.Revolucionarni cilj je zasnovan na zajedničkjom vlasništvu svih,ne sitnom individualnom vlasništvu manjih delova.Čitalac je uostalom zaslepljen ovim da je komunizam bio zasnovan,ali je ubrzo iskvaren i napušten,mada su vlasništvo i rad bili podeljeni.U stvari oni to nisu bili.

''Posle Lenjinove smrti,borba za moć je zauzela mesto između Trockog i Staljina.Trocki,iako je imao Lenjinovu naklonost,bio je omražen od strane Staljina koji je pokušavao da ukloni svaki njegov trag – čak i premeštajući slike Trockog sa zajedničkih fotografija''.

Niko nije iznenađen manjkom suštinske ponude za ovu neutemeljenu tvrdnju,ali je interesantno zabeležiti kontinuirani stres na neprekidnoj ideji kroz demokratiju, ne pomenuvši ove činjenice :

1)Lenjin i Trocki su bili žestolo suprotstavljeni jedan prema drugom tokom cele karijere,ne samo pre već i posle revolucije.Posle 1917,Trocki i Lenjin su bili u konstatnom konfliktu oko pitanja u vezi sa perspektivom socijalističke konstrukcije,pitanjima radničkih sidikata,po pitanju rata i mira i pitanjima partijskog jedistva i discipline,sa svim urezanim implikacijama zasnovanim na podršci diktature proletrijata u SSSR-u.Jedino je promena nastala posle Lenjinove smrti.U to vreme Trocki je izabrao da obnovi svoj stari napad na lenjinizam,pretvarajući se da brani lenjinizam (u stvari trockizam) protiv ''staljinizma''.

2)Čak i da je Lenjin imao više simpatija prema Trockom nego prema Staljinu,generalni sekretar Komunističke Partije Sovjetskog Saveza sigurno ne bi bio izabran na to mesto.Činjenica je da postoji mržnja i zbog toga ignorisanje od strane mnogih trockista,to što je Staljin bio izabran na poziciju koja je sadržala više mogućnosti i što je nastavio tokom svog života da ima veliku podršku u Partiji i podršku naroda Sovjetskog Saveza.Treba takođe zabeležiti podređenost ''Staljinove ludačke paranoje'' u tvrdnjama (ponovo neutemeljenim) da je on (verovatno lično) stajao oko pokušaja da se uklone svi tragovi postojanja Trockog.Možda bi bilo pošteno reći da je Trocki krivio Staljina zbog pada svih njegovih proročanstava;pada Sovjetskog Saveza i kolapsa onoliko brzo koliko će i svetska revolucija da padne u materijalizam,pada sovjetskog naroda pod naivnu politiku Trockog,pada Sovjetskog Saveza do samog gubitka rata sa nacističkom Nemačkom i mnogo toga drugog.

''Sovjetski Savez je prošao kroz nekoliko izgladnjivanja kao rezultat Staljinove ekonomske politike''

''Staljinova moć je toliko porasla da je od imao kompletnu kontrolu nad Sovjetskim Savezom.Napoleon je koristio sličnu kombinaciju terora i propagande da bi postao diktator''.

''Staljin je insistirao da sve farme budu pod državnom kontrolom (da budu pod kolektivizacijom).On je takođe pokušavao da modernizuje sovjetsku industriju.Napoleon je podučavao kokošare kako da rasprodaju svoja jaja,ali oni su ih pre razbijali,nego što su dozvoljavali da se ona prodaju.Na isti način su se i seljaci pobunili protiv kolektivizacije.''

Nemoguće je ući u detalje diskusije događaja,koji su tako lako sumirani od strane Opalinske.Suvišno bi bilo tako nešto reći , budući da je Trocki bio mišljenja da kolektivizacija treba da bude nasilna prema seljaštvu što je ranije moguće,dok je sovjetska vlada težila veoma uspešnoj politici dobrovoljne kolektivizacije.Uništenje i sabotaža kulaka je predstavljena kao savršen i prirodan odgovor takvom podlom kršenju njihovih prava da budu eksploatisani.Korišćenje ovakvog jezika se još jednom pokazalo kao interesantno.Komunistička Partija SSSR-a i vlada su oduvek ignorisani,samo je Staljin ima što šta da kaže.Očigledno,on je samo ''pokušavao'' da modernizuje njenu industriju.Orvelov simbolizam kokošara i njihovih jaja je više od ilustracije pobune kulaka – to je kreirano da bi se osnažile slike Staljina kao neke vrste varvarina i ubice dece.


Poslednji izmenio Simon_Bolivar dana 18/10/2008, 13:51, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Simon_Bolivar

Broj poruka : 87
Datum upisa : 14.10.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dzordz Orvel dousnik tajne sluzbe

Počalji  Simon_Bolivar taj 18/10/2008, 13:46

''U pokušaju da zaštiti Sovjetski Savez od napada,Staljin je pregovarao i sa Britanijom i sa Nemačkom.Njegova pogodba sa Nemačkom je viđena kao beskorisna kada je Nemačka napala Sovjetski Savez 1941''.

Primajući k znanju činjenicu da postoji mogućnost SSSR-a da se pripremi za napad,postao je presudan faktor samog ishoda rata,a zaključak po njima je izgleda da je Staljin bio i u kukavica i idiot.Dobar je osećaj što autor takođe ima insinuacija oko toga da Britanija ne bi uradila nikada takvu stvar,kao što je povratak na sporazum.

''Na Teherenskoj konferenciji 1943 godine,Sovjetski Savez,Britanija,Amerika prezentovali su se kao saveznici.U narednih nekoliko godina Hladni rat je počeo,stavivši Sovjetski Savez na mesto protivnika Zapadu.Svinje i ljudi su večerali zajedno,ali njihovo prijateljsvo je uništeno kada su obe strane otkrile da su varale na kartama''.

Na stranu to što se čini da je Staljin okrivljen za Hladan rat,ceo ovaj paragraf,zajedno sa Orvelovim simbolizmom je veoma zbrkan.U vreme kada je Životinjska farma bila napisana,Drugi Svetski Rat je i dalje trajao,tako da je bilo nemoguće da se Orvel odnosi tako prema Hladnom ratu koji je usledio kasnije.Slika obe strane koje varaju na kartama služe u nekoliko svrha.Za početak,to podrazumeva da Sovjetska vlada nije ništa bolja od naše,ali je isto tako ultimativan simbol donet od strane engleskog džentmenstva kao nesavesnog ponašanja – Orvelovo aludiranje na to da je nekako nečasno da Staljin ulazi u alijansu sa imperijalističkim silama,iako je to bio jedini način da se porazi fašizam.

Opalinskina deskripcija ''Sovjetskog Saveza pod Staljinom'' zaslužuje da se citira u celini,sve dok sadrži u svojoj ljusci histerične,besmislene i kontradiktorne obmane koje i buržoaski i trockistički kritičari nastavljaju da bacaju na Staljina,očigledno misleći da će ponavljanje nadoknaditi nedostatak suštine ili smisla.Sigurno da su svi ovi efekti veoma snažni,sve dok neko ne ispita bliže neki od ovih delova.

''Trocki je bio strateški blizu uspeha Crvene Armije u građanskom ratu i viđen je kao brilijantan govornik.On je verovao da zbog bezbednosti Sovjetskog Saveza,revolucija mora biti proširena kroz ceo svet kroz ''Permanentnu Revoluciju''.Staljin je bio daleko suzdržaniji i gradio je mrežu podrške kroz pokroviteljstvo drugih stubova i predstavljajući se kao oportunista.Suprotstavljajući se Trockom,on je smatrao da bezbednost zemlje leži u izgradnji njene odbrane – ''Socijalizam u jednoj zemlji''.Straljin je jako radio na tome da minira Trockog i kasnije 1927 ga primora da napusti Sovjetski Savez...Staljin je konstatno krivio Trockog zbog svih problema u koje je zemlja upala.On je rekao da svaki rad sa sovjetskim neprijateljima uništava vladu.''

''Do 1928 godine Staljin je dominirao u vladi,gradeći kult ličnosti.Njegova pravila su se činila kao nešto što ima malo zajedničkih stvari sa idejama koje su propagirali Marks i Lenjin.Dodatno,njegovi samostalni pogledi i politika činili su se kao protivrečni.1921 godine se protivio planu Trockom da industrijalizuje zemlju – samo da bi uradio upravo to (u petogodišnjem planu) kada je Trocki bio u izgnanstvu.Ovaj petogodišnji plan je bio ekstremno nepopularan i postavio nerealno visoke ciljeve proizvodnje.Drugačija politika kolektivizacije farmi susrela se sa podjednako jakim protivljenjem naročito sa kulacima.Mnogi su spaljivali svoju zemlju i ubijali svoje životinje radije,nego što bi dozvolili vladi da im oduzme.U svakom slučaju, kasnih tridesetih sovjetski Savez je izrastao u ogromnu industrijsku silu – ali je period patnje ljudi bio veliki.Dodatno,Staljin je često ulepšavao njenu istoriju i isto tako ponašanje ljudi.Stari neprijatelji su prezentovani kao saveznici i obrnuto od onoga što su bili.Propaganda je često uzimana kao sredstvo koja je naglašavala da Staljin ima kontrolu nad životom Sovjeta.''

''Svako protivljenje Staljinu bilo je okrutno i brutalno ugušeno.Oni koji su mislili da mu se protive proteraivani su ili ubijani.U mnogo slučajeva ''suđenja'' koja su ličila na pozorište bila su mesto gde su ljudi priznavali ''zločine'' koje nisu počinili.Ove čistke su poremetile sovjetskom društvo i stvorile klimu opšteg straha.''

''Staljin je osetio da je komunistička država bila u izolaciji i pod pretnjom ostalih sila.Sovjetski Savez se pridružio Društvu Naroda 1934 godine i pokušao da se priključi alijansi protiv Hitlera.Ovo je bilo bezuspešno i Staljin je potpisao sporazum sa nemačkim liderom 1939.Nacističko-sovjetski pakt dao je SSSR-u šansu da izgradi svoju odbranu,iako se činilo da se ide protiv svega onoga što su Lenjin i Trocki govorili.Godine 1941 Nemci su napali,a ruski narod je još jednom strašno propatio.Staljin,Ruzvelt i Čerčil susreli su se na Teherenskoj konferenciji 1943 godine.Činilo se da su Sovjetski Savez,Amerika i Velika Britanija sada saveznici.''

Ono što je primetno u ovome su nasledne kontradikcije sadržane u tako mnogo Opalinskinih (Orvelovih) tvrdnji.U odbacivanju plana Trockog - industrijalizacije koja bi skupo koštala sve i bila preuranjena,Staljin je bio ''glup i kratkovid''.U kasnijoj industrijalizaciji,Staljin je ''krao'' ideje Trockog (ni od kog drugog naravno) i radio ''suprotno željama'' naroda.Staljin je ''pokušao'' da industrijalizuje SSSR,njegova politika se srela sa ''velikim protivljenjem'' i uzrokovala ''ogromnu patnju'',pa ipak je nekako SSSR ekonomski izrastao zbog ove ''propale'' politike,od ratom razorene osiromašene ekonomije do velike svetske sile u vremenskom perodu poslednjih 20 godina.Nikakvo objašnjenje nije dato kako ovo može da se dogodi.Nema nagoveštaja stvaranja popularne podrške industrijalizaciji i kolektivizaciji,svakodnevnog herojstva radnika ili zvučne ekonomske politike na kojoj je počivao uspeh SSSR-a.

Svako je je blizak istoriji građanskog rata u Rusiji biće veoma svestan da Trocki ,daleko od velikog uma nasleđa Crvene Armije,mora biti pomeren sa svakog fronta u nasleđu posle njegovih strategija koje su pokazale štetnost armijskih uspeha.Jedino je Trocki bio mišljenja da je on neka vrsta vojnog genija.On je bio taj,više nego Staljin,koji je bio kriv zbog prepravljanja sovjetske istorije.Opalinska je podržavala tezu da je Staljin prepravljao sovjetsku istoriju,ali nam nije rečeno kako;sovjetski narod je bio kontrolisan propagandom,ali nijedna demonstracija nije data kako je to izvedeno;svaka protivljenja su brutalno uništavana,a svi ljudi su živeli u jednoj opštoj klimi straha.Međutim,nijedna od ovih ''činjenica'' nema stvarnu suštinu koja mu je neophodna.Nijedan razlog nije nađen zbog nedostatka slobode i takvog varvarizma.
Konačno mi imamo velikodušnost,nesebičnost i savršeno neutralnu brigu buržoazije da je Staljin bio kriv zbog izdaje ''Lenjinove i Trocki-eve'' proleterske revolucije u potpisivanju naci-sovjetskog pakta.Loše je to što je Staljin bio okrivljen ne samo zbog potpisivanja ovog pakta,već i zbog patnje koja je usledila kada je Nemačka napala SSSR.Iz toga proizilazi da je Staljin bio ''kriv'' zbog zla i razaranja počinjenih od strane fašizma.Jednostvano, čovek ne može da se načudi zašto se sovjetski narod uopšte borio,kako bi zaštitio takvog užasnog monstruma i podržao tako strašan i omražen režim.

U slučaju da je bilo kom studentu i dalje nejasno isticanje Staljina protiv Trockog,mi ćemno vam ukazati sa nacrtima (pogledati niže) glavnih karaktera i listom ključnih reči koje asociraju na svakog od njih.Napoleon je opisan kao masivan,ružan,divlji sa nasilnim nastupom,a prateći opis je : tiranin,lukav,nemilosrdan,prazan,licemer – to bi predstavljalo Staljina.Sneško je prikazan kao mlado,dobroćudno prase,oprezan sa pratećim atributima : razgovetan,novator,brilijantan,strateg,modernista,idealista – što bi predstavljalo Trockog.Može li iko da posumnja u ostatke političke pristratnosti sa kojima su mladi ljudi prisiljeni da uče, iako sudeći po izgledu odaju nevinost subjekata engleske literature?Može li iko da posumnja u bankrotstvo trockističkog bratstva koje pozdravlja ovog ''umetnika'' sa takvom doslednošću za poslednjih 50 godina?
avatar
Simon_Bolivar

Broj poruka : 87
Datum upisa : 14.10.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dzordz Orvel dousnik tajne sluzbe

Počalji  Simon_Bolivar taj 18/10/2008, 13:49

Orvelov mit

Mnogo prostora u studijskim vodičima i u ispitnim papirima,je posvećeno samom Orvelu. Njegova uverenja ''napad kao glas cele generacije'' kao što je Alan Braun to pomenuo,su pažljivo zasnovane.
''Orvel je bio društven i rodoljub,a verovao je u porodičan život...Orvel je bio nesebičan,blag i pristojan...Orvel je voleo životinje ...Možda preuveličavajuće,ali suštinski,jedan od njegovih drugova ga je nazvao ''svetcem''.

''Njegova samostalna ideja je bila da bude čovek koji iznosi bolne istine,koje ljudi iz različitih razloga ne žele da pogledaju; i...kao predstavnik engleskog morala i savesti...On je bio posmatrač,čuvajući zdrav razum koliko je to mogao o onome što je video, ostajući odgovoran objektivnoj istini...Orvel je uvek stavljao ogromnu veru u objektivnu istinu...Pisac koga Orvel vidi,naročito pisac proze,je zaštitnik jednostavnosti,objektivnosti i iskrenosti činjenica i tako u našim godinama on postaje zaštitinik čovekovog duha.''

''Ukratko,celom dužinom svog zrelog doba i rada,je ostao plahovit i pošten čovek,čak i pred sobom.''
U ovom članku zasnovanom na Orvelovim ispitivanjima,Alan Braun čini prateća posmatranja o načinu, kojem je Orvelov mit nejasno odskočio u izučavanju njegovih tekstova.

''Orvelov mit uključuje tip kanonizacije.Verzija individualnosti kao otelotvorenje čovekove vrednosti vodi neminovno njegovom statusu kao '' istinitom vođstvu''.Ovo je znatiželjna retorička mešavina : moralnih vrednosti i ''hrabrosti'',''časti'' i ''simpatije'' koje su povezane direktno sa kriterijumom ''objektivnosti'' i '' iskrenosti'' činjenica.''

Poenta svega ovoga je, da je svaki nagoveštaj događaja prosto Orvelova poenta pogleda koja je oduzeta od izjednačavanja.Reći čitaocu da je Orvel neutralan,politička poenta može biti napravljena :
''Bazirajući svoj argument na ličnom iskustvu i zdravom razumu,ali uglavnom na posmatranim činjenicama,Orvel dolazi do zaključka da je socijalizam u njegovo vreme bio nerealan i irelevantantan.''

Kao što Braun kaže,

''Ko može opovragavati 'zdravorazumske','činjenice' i iskustva...?Totalna odsutnost sumnje ili kvalifikacija mora biti naklonjena studentima da progutaju mišljenje i izmišljotinu kao prihvatajuću činjenicu...trajna uloga umetnika kao čoveka koji govori istinu, je da obuzda političku funkciju.Iskustvo,zdrav razum,realizam i čast su svi aspekti potpunog i proizvedenog ličnog obeležja.Zajedno uzeti,oni obezbeđuju platformu od koje politička stanovišta mogu biti stavljena preko obrazovanja,bez sumnje u pristrasnost ili indoktrinaciju.Stavljajući Orvelovu poentu pogleda (taj razlog i uljudnost) nije stvarno stavljanje poente pogleda uopšte.To je način viđenja pored prolaznosti političkog konflikta,do mnogih bazičnih istina ljudske prirode i morala...Orvel kao predstavnik i glasovornik tih godina je prikazan kao onaj koji sadrži različitosti i kontradiktorne crte njegovog vremena.Konfliktni elementi postižu obazrivu harmoniju u Orvelovoj personi : socijalistički kritičar socijalizma,idealista/realista,subjektivan/participativan/objektivan posmatrač.To je levo od Orvelovog prikaza,konačno, do rešenosti velikih debata između levice i desnice,do tvrdnje o srednjem putu između ideologija i sila koje su u konfliktu...Razlažući kontradikcije između komunizma i fašizma u istorijskoj i teoretičkoj formi,put je otvoren za sam socijalizam lišen zadovoljenja.Orvelov socijalizam može biti smanjen na nominalnu vrednost i milosrdan odnos ostalih,do moralnog subjektivizma koji doziva ne više do sentimentalnog odgovora.Socijalizam kao moralna pobožnost je savršeno prihvatljiv...ali svaki pokušaj smišljanja društva i subjektiviteta kao organizovane promene mora biti primećen isključivo kao 'pretnja'.Socijalizam je izjednačen sa fašizmom...slika satire, zdravog razuma je ono što nas podseća na ono što mi već znamo i ustupa nam njenu neminovnost.Ako je politička promena jedna iluzija,mi moramo ustanoviti podršku estetike,konstante i inercije.''

Vraćajući se na samu knjigu,neki mogu videti da studijski vodič ne može biti zakrpa na realnoj stvari.Orvel pokušava da povrati neku vrstu bizarne teorije bazirane na mešavini trockizma i ljudske prirode kao argument, da bi nam pokazao kako revolucije generalno i posebno Ruska revolucija ne mogu funkcionisati.Većinom,svinja koja pretpostavljamo predstavlja Marksa,ima san koji se prenosi na životinje kao njegov umirući manifest :

''Čovek je jedini realni neprijatelj koga mi imamo.Sklanjajući čoveka sa scene i osnovni uzrok gladi, odnosno nerada je poništen zauvek.Bez argumentovanosti morate voditi kao pokušaj.Nikada ne slušaj kada ti kažu da čovek i životinje imaju zajedničke interese,odnosno da prosperitet jedne strane donosi prosperitet svih.Sve su to laži.''.(Orvel)

Niko u svom zdravom razumu ne može izjednačiti teorije Marksa sa ovi brbljanjem.Naravno da čovek i životinje imaju zajednički interes.Orvel proračunato uređuje poredak stavljajući marksizam pod svetlost absurda, izjednačujući sa ogromnom količinom gluposti.Marksizam je prezentovan kao teorija naivnog idealizma,koji u praksi vodi do cinične tiranije.Glavna poenta Životinjske farme,zamišljena je da izgleda tako da ljudska bića nisu ništa bolja od životinja;da ljudska priroda odlučuje o svemu.Neki ljudi su rođeni da vladaju i ostali da zauzimaju povoljniji položaj;svi pokušaji da se promeni sistem vodiće jedino do nečeg goreg,zbog toga mi moramo da budemo zahvalni zbog onoga što imamo.Na žalost po Orvela,tu je i očigledan zaslepljenost poletnošću u planu.On uzima drugačije vrste da reprezentuje drugačije klase,ali dok je možda tačno to da su neke životinje pametnije,brže i jače od ostalih,prirodno usmerene na lov onih koje su slabije,klasna struktura našeg društva nije refleksija takvih prirodnih razlika.Ljudski rod je jedna vrsta.Svaki pokušaj da se zadovolji klasno deljenje društva govoreći da vladajuća klasa zapoveda zato što je mnogo inteligentnija i vrednija,dok su siromašniji jednostavno glupi ili lenji je najgora vrsta reakcionarnog đubreta,vredna poštovanja koliko i svaki nacista.Stephen Sedley je to primetio,

''Orvelov argument je podignut na drugačiji nivo : to je taj socijalizam koji u bilo kojoj formi nudi zajedništvo među ljudima i ne više nade od kapitalizma;to će biti prvo izdajstvo i onda će držati do usvajanja onih osobina,koje ljudska bića imaju u zajedništvu sa zverima;i ta nesposobnost i povremeno dobro pravilo kapitalizma,koje napokon čuva zveri kontrolišući ih,je manje zlo.Ta propozicija je njegova alfa i omega.''
Ono čega se izgleda ni Orvel ni Sedley ne sećaju je to nije samo kapitalizam taj,sa kojim mi imamo posla,već i imperijalizam.Ako se to Orvelu pokazalo da je kapitalizam u Britaniji s vremena na vreme dobar,to je zato što dređena sekcija radnika u ovoj zemlji snabdevena super-profitima ekstraktovanim tako brutalno od ugnjetavanih naroda.On je sam radio za imperijalističku policiju u Burmi i mora da zna tačno kako je ''dobro'' britansko pravilo uticalo na kolonijalne narode.

Mnogo toga je napravljno od strane trockističkih i buržoaskih novina slično Orvelovom samoproklamovanom socijalizmu.Gde je,mislimo se,dokaz za bilo koju takvu stvar?Može li neko da postane socijalista bez ikakvog čitanja ili razumevanja bazičnih tendencija socijalizma?Karakteristika koja se otvoreno pokazuje u Orvelovom radu je njegova arogancija.Ne znajući ništa o tome šta se dešavalo u Španiji, Orvel nije imao nikakvu nedoumicu u izjavama koje su se odnosile na vojne i političke stvari tamo.Ne znajući ništa o socijalizmu,Orvel je pao na prepreci kritike svih onih koji su ''izdali'' takav socijalizam.Prznajući : ''Ja nikada nisam posetio Rusiju i moje znanje oko toga jedino sadrži ono što se moglo naučiti čitajući knjige i novine'',pristupio je pisanju Životinjske farme sa punim ubeđenjem u svestranost svih detalja Revolucije.U svom uvodu Ukrajinskog izdanja,Orvel kreira sliku engleskog političkog života u kasnim 40-im gde ne izlaže samo svoje nepoznavanje i nedostatak iskustva u političkoj materiji,već takođe i svoje zaprepašćenje,višeklasnu stvarnost,državnu školsku aroganciju.Kriveći naivna stanovišta britanske javnosti relativne slobode engleskog političkog života, on nastavlja govoreći :

''Još jednom moramo da se podsetimo da Engleska nije kompletno demokratska država.Ona je takođe kapitalistička zemlja sa veliki klasnim privilegijama (iako sada posle rata ima endenciju da izjednači svakoga) sa velikim razlikama u bogatstvu.Ali i pored toga to je zemlja u kojoj ljudi žive zajedno već nekoliko stotina godina bez znanja za građanski rat,u kojoj su zakoni relativno pravedni a u zvanične vesti i statistike možete imati skoro potpuno poverenje, i na kraju ali ne i poslednje u kojima sadržina i glasanje manjinskih grupa ne predstavlja nikakvu smrtnu opasnost.U takvoj atmosferi čovek na ulici nema razumevanja za stvari kao što su koncentracioni kampovi,masovne deportacije,hapšenje bez optužbe,novinska cenzura itd...Sve što on čita o zemlji kao što je SSSR je automatski prevedeno na englesku terminologiju i on napušta naivno prihvatanje laži totalitarne propagande''.

Orvel je sasvim jasno osetio da je britanska javnost bila toliko glupa, da bi razumela sve u vezi Rusije šta je on bio sve sposoban da izjavi na osnovu jednostavnog čitanja buržoaskih novina.Ovo je sve izjavljeno od čoveka koji očigledno ne razume društvo u kojem je živeo i sigurno ne razume bazične principe marksizma-lenjinizma,pretvarajući se da ih brani.

Ovo Orvelovo razumevanje fašizma ne vredi ništa i pretnja tome postavljena tokom 30-ih je potpuno neusaglašena,kao što je zaključio Bill Alexander u svom članku Džordž Orvel u Španiji :
''Orvelov boravak u Španiji je potekao u ogromnom ignorisanju pozadine,situacije i snaga koje su bile umešane.On je priznao : ''kada sam došao u Španiju,ja nisam samo bio nezainteresovan za političku situaciju već ni za šta od toga''.Slično mnogim evropskim intelektualcima on nije razumeo esenciju same borbe između slobode i fašizma.Hitlerova brutalna destrukcija demokratije u Nemačkoj i crnokošuljaško nasilje protiv oponenata u Britaniji 1934 mora da je prošlo nezapaženo kod njega.Krik,njegov biograf mogao je to da napiše pre marta 1936,kada je Orvel video crnokošuljaše kako biju sumnjive ljude na mitingu u Barnsliju,'nema nagoveštaja pre ovog incidenta i bilo kakve velike brige kod Orvela što se tiče prirode i širenja fašizma'...

''Orvel nije imao razumevanja svetsku važnost borbe u Španiji,on je znao sasvim malo o nacionalnim naporima Vlade Narodnog Fronta da ostvari ujedinjenje fronta protiv fašizma,on nikada nije video republikansku zastavu,nikada se nije slagao sa akcijama POUM-a – uzeo je pušku u ulozi jednog autsajdera,žurnalistički pogled za iskustva koja bi oblikovao u budućoj knjizi...''
''Njegovo nepripadništvo zajedničkom duhu Narodnog Fronta Španije je jasno izloženo u njegovom ciničnom odbijanju činjenice da ranjeni vojnici traže povraćaj na front.To se dogodilo!Bez ovog duha republikanske snage,brojčano slabije i oružano slabije,nisu mogle da imaju borbenost još osamnaest meseci posle Orvelovog odlaska kući.Otpor Franku ne bi imao istrajnost bez obzira na četrdesetogodišnji teror i reperesiju koja je propratila njegovu pobedu...''

''Fundamentalan razlog Orvelovog stava prema ratu – na vrhu njegove britanske višeklasne arogancije i lične objektivnosti pisanja knjige – bio je njegov nedostatak razumevanja antifašističkih osećanja.On je posetio,sa jednim okom na buduću knjigu,Španiju i mesta izvan Londona.Imajući ovlašćenje da napiše knjigu, zaključio je posetu oskudnim industrijskim područjima severne Engleske.Ali tamo nije bilo smisla za indentifikaciju sa čovekom i ženom uhvaćenim u kapitalističkoj krizi – nije bilo razumevanja za 'tamošnju situaciju,ni situaciju moje porodice gde sam ja živeo'.Horori fašizma u Italiji i Nemačkoj nisu ga načinili da stvori bes,a takođe i emocionalno zabrinutim da bi uradio nešto.Ovaj nedostatak dubokih osećanja,skoro neutralnih,pokazali su se kroz njegovo pisanje...Orvel nije osećao bes prema čoveku koji ga je ranio – zbilja želeći da mu čestita na njegovom dobrom gađanju.On sigurno nije bio zabrinut zbog svoje odsutnosti na liniji bitke.Orvel je video rat kao igru,kao materijal za knjigu.''

Orvelov nedostatak razumevanja politike,kombinovan sa njegovim prikrivenim antikomunizmom, značio je to da je on pokušavao da publikuje Životinjsku farmu 1943, kao što je budući humanizam bio odlučen i Sovjetski Savez je bio ceo ''žrtvovan'' na osnovu Staljingrada.Posle izdavačevog objavljivanja,sve dok se rat nije završio,knjige su služile kao oruđe u dolazećem Hladnom Ratu koji je to prepoznao.Pišući u Gardijanu avgusta 1995,Stuart Jeffries je rekao da iako su ''mnogi od onih koji su čitali knjigu bili strastveni desničari, za priču koja se pojavljuje da bi pokazala eks-socijalističku izdaju njegovih verovanja...knjiga je uglavnom usmerena na odanost onih koji su verovali da je SSSR bio pravi put i istina.''
avatar
Simon_Bolivar

Broj poruka : 87
Datum upisa : 14.10.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dzordz Orvel dousnik tajne sluzbe

Počalji  Simon_Bolivar taj 18/10/2008, 13:50

Orvel doušnik tajne službe

Ako je još dokaza potrebno za Orvelova antikomunistička uverenja,to je obelodanjeno 1996 godine u vezi sa 1949,kada je Orvel nudio bezbednost tajnog delovanja Stranoj Kancelariji Propagandnih Jedinica povezanih sa obaveštajnim službama i imena pisaca kojima može biti povereno da pišu antikomunističku propagandu,a takođe i imena pisaca i žurnalista koje je on smatrao za 'kripto-komuniste' i 'drugare sa putovanja'.Ova jedinica je smestila atlantskoj vladi odgovornost za ''razvoj komunističke pretnje kroz sve fabrike Zapadne civilizacije''.Dobro poznati pisci,kao što su Betrand Russell,Stephen Spender i Arthur Koestler su upotrebljeni za davanje pogrešnih informacija u vezi sa SSSR-om,istočno-evropskim narodnim demokratijama i komunističkim partijama zapadne Evrope.Novine su takođe slobodno pokazivale da IRD (Informaciono Istraživačko Odeljenje) aktivno promoviše publikacije Životinjske farme na stranim jezicima,a na mestima kao što su Saudijska Arabija,gde su anti-imperijalističke aktivnosti pretile naftnim prihodima imperijalizma.Tako mi možemo ovde videti:

''Ono što je privuklo buržoaziju kod ovog trećerazrednog pisca nije njegova lažna podrška idealima Oktobarske Revolucije,već njegova stvarna mržnja prema idealima komunizma.Imajući Orvelovu karakterizaciju Staljina i Komunističke Partije Sovjetskog Saveza koju je on vodio,odgovara istini – da je napravio Staljina ljubimcem imperijalističke buržoazije imali bi sigurnu eroziju revolucionarnih principa,a diktatura bi tada pretrpela slom stvarajući diktaturu cinične manjine.Staljinova Rusija bi tada bila strašno posramljena do tačke gušenja od strane imperijalizma.''

Ovo je bilo tačno zato što Staljinov SSSR nije bio podudaran sa slikom kreiranom od strane Orvela koja je predstavljana kao pretanja imperijalizmu i ovaj zaokret objašnjava buržoasko zadovoljstvo,zagrljaj priče i njegovo kontinuirano mesto kao prinudno čitanje studentima celog sveta.Dužnost je marksista-lenjinista da pobijaju klevete sadržane u Orvelovom radu i naoružaju neše mlade ljude sa znanjem koje im je potrebno da bi odbranili SSSR u i izvan učionice.Nastavljajući da krči put venama Trockog napadajući Revoluciju s leve pozicije,pokazuje sličan bolesni prezir prema običnom narodu i pokazuje sličan nedostatak vere u sposobnost radničke klase da oslobodi samu sebe.Orvel servira imperijalizam isto onako otvoreno kao i mnogi reakcionarni pisci,imajući više od zasluženih časti koje su mu bile nagomilane.
avatar
Simon_Bolivar

Broj poruka : 87
Datum upisa : 14.10.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

misljenje

Počalji  Laufer taj 9/11/2008, 13:16

Po meni je Dzordz Orvel teski anti staljinista a mozda i anti komunista. Znam da je spanski borac ali ako procitate knjigu 1984 vidjecete da je tu ustvari predstavljeno izrugivanje komunizmu i Staljinu. Tako da njemu kao piscu ne treba poklanjati paznju affraid
avatar
Laufer

Broj poruka : 6
Datum upisa : 09.11.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dzordz Orvel dousnik tajne sluzbe

Počalji  Partizan taj 29/11/2008, 01:50

Bio je clan Laburista ako se nevaram..sto govori dosta toga o njemu kao "ljevicaru".
avatar
Partizan

Broj poruka : 11
Godina : 26
Datum upisa : 28.11.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Hare risna *nas* istoricar

Počalji  Lune taj 19/12/2009, 15:43

19. decembar

1819. Ruski car Aleksandar povoljno je odgovorio Trebješanima - Nikšićima na ultimativni zahtjev da im prizna plemićko dostojanstvo. U Gramati ruskog cara, između ostalog, piše: "Uvažavajući da je rod ovih ljudi - Nikšići, u svim vremenima činio Rusiji velike usluge, od prolijevanja krvi za nju i žrtvovanja svoga bogatstva, Državni savjet je mišljenja da im zbog toga i zbog osobite blagonaklonosti ruskih careva prema njima, treba priznati plemićko dostojanstvo".

1900. U manastirskoj crkvi na Cetinju svečano je kralju Nikoli priznata titula "Kraljevsko visočanstvo". Sa tim su se složili svi evropski dvorovi osim Srbije, koja je to smatrala isključivim pravom srbijanskih kraljeva. Srpski zvaničnici su i ovo doživjeli kao elementarno jačanje crnogorske državnosti.

1905. na Nikoljdanskoj skupštini Crna Gora je dobila prvi oktroisani Ustav i postala ustavna ali ne i posve parlamentarna monarhija. U 222 člana Ustavom su prepisani: organizacija državne vlasti oblik vladavine, državni simboli, vjeroispovijest, izbor činovnika, vojna služba, građanska prava. Centralni organi vlasti bili su knjaz, narodna skupština, Vlada, Državni savjet, sudovi. Vlada nije zavisila od Skupštine nego od knjaza. Iako je sud kao institucija bio nezavistan, prvi crnogorski Ustav knjazu je ostavio neograničenu vlast. Njegov značaj bio je u tome što je započeo ustavni život u Crnoj Gori jer su parlament i građanske slobode ubrzali liberalni pokret. Za prvog predsjednika Ustavne vlade izabran je Lazar Mijušković koji je odmah raspustio Ustavotvornu i obrazovao Narodnu skupštinu.

19. decembra, 1944. je oslobođena Podgorica. Grad je u toku rata nekoliko puta bombardovan tako da je na Dan oslobođenja sav bio u ruševinama. To nekoliko, brojcano je bilo preko 80 puta mada niko precizno ne iznosi broj, a ni uzrok zbog cega su i neprijetilji i saveznici izrucivali bombe.


Uredio Hari Krisna clown
avatar
Lune

Broj poruka : 158
Datum upisa : 12.05.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dzordz Orvel dousnik tajne sluzbe

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu