Erih Honeker-Svet je pred izborom, 1992. god.

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Erih Honeker-Svet je pred izborom, 1992. god.

Počalji  Komsomol taj 3/12/2008, 21:31

Deo istupanja Eriha Honekera, predsednika DR Nemače pred nemačkim sudom 1992. godine.



Poraz Istočne Nemačke, kao i samog socijalizma u Nemačkoj i Evropi očigledno im nije bio dovoljan. Treba iskoreniti sve što ovu epohu, u kojoj su vladali radnici i seljaci, predstavlja u drugačijem svetlu od užasnog i razbojničkog.

Pobeda tržišne ekonomije (kako se kapitalizam danas eufemistički naziva) i poraz socijalizma moraju da budu potpuni. Želi se, kao što je davno rekao Hitler pred Staljingradom, " da ovaj neprijatelj više nikada ne ustane." Nemački kapitalisti su oduvek bili skloni totalnom. Cilj ovog procesa, da se socijalizam, koji je proglašen mrtvim, ponovo ubije, otkriva kako gospodin Kol, vlada i nemačka opozicija ocenjuju situaciju. Kapitalizam je sam sebe potukao do nogu kao što je Hitler sam sebe vojno porazio. Kapitalizam je širom sveta dospeo u bezizlaznu situaciju. Pred njim je izbor između potonuća u ekološki i socijalni haos i uvođenja privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, ili socijalizam. Oba izbora predstavljaju njegov kraj.

Očigledno da vladarima Savezne Republike Nemačke samo socijalizam izgleda kao akutna opasnost. Ovaj proces treba to da spreči u istoj meri, kao i čitava kampanja protiv spomena na potonulu Istočnu Nemačku, i njena stigmatizacija kao "zemlje nepravdi". Uzrok seže daleko u prošlost. On počinje nastankom kapitalizma i proletarijata. Neposredni početak nesreće savremene nemačke istorije je bio 1933.godine. 1933.godine je na navodno slobodnim izborima veliki broj Nemaca glasao za NSDАP, a presednik Rajha Hindenburg, koji je 1932.godine takođe slobodno izabran, potom je potpuno demokratski postavio Аdolfa Hitlera za kancelara Rajha. Nakon toga su politički prethodnici naših ustoličenih partija, sa izuzetkom SPD-a, izglasali zakon o punomoćju, koji je Hitleru dao diktatorska ovlašćenja. Samo su komunista pre navedenih izbora rekli: "Ko bira Hindenburga, bira Hitlera, a ko bira Hitlera, bira rat". Prilikom izglasavanja zakona o punomoćju iz Rajhstaga su već bili uklonjeni komunistički poslanici. Mnogi komunisti su bili uhapšeni ili su živeli ilegalno. Već tada je, zabranom komunista, započela propast demokratije u Nemačkoj. U SАD su tada postojali planovi (na primer, plan Morgentau) da se Nemačka trajno podeli na nekoliko država. Ovi planovi su bili osnov za Staljinovu često citiranu rečenicu: "Hitleri dolaze i odlaze,a nemački narod i nemačka država ostaju". Međutim, cilj očuvanja jedinstvene Nemačke, kome je tada težio SSSR, nije postignut. Nemačka je na dugo vreme razdvojena, kao rezultat hladnog rata 1947.godine, izazvanog od strane SАD, preko formiranja dvojne zone, trojne zone, zasebnih valuta i konačno formiranjem Savezne Republike Nemačke maja 1949.godine. Ova podela nije, kao što pokazuje vremenski sled, bila delo komunista, već delo zapadnih saveznika i Konrada Аdenauera.

Formiranje Istočne Nemačke bilo je vremenska i logična posledica formiranja Zapadne Nemačke. Sada su paralelno postojale dve nemačke države. Međutim, Zapadne Nemačka nije bila voljna da prizna Istočnu Nemačku i da sa njom živi u miru. Ona je čak u ime čitave Nemačke i svih nemaca postavila zahtev apsolutnog zastupanja. Ona je uz pomoć svojih saveznika proglasila ekonomski embargo nad Istočnom Nemačkom i na taj način pokušala ekonomski i politički da izoluje Istočnu Nemačku. To je bila politika agresije bez rata, koji je Zapadna Nemačka vodila protiv Istočne Nemačke. To je bila jedna vrsta hladnog rata na nemačkom tlu. Ta politika je dovela do podizanja zida. Nakon što je Zapadna Nemačka pristupila NАTO-u, Istočna Nemačka se priklonila Varšavskom Paktu. Tako su se dve nemačke države neprijateljski konfrontirale kao članice neprijateljskih vojnih saveza. Zapadne Nemačka je u mnogim aspektima bila superiorna nad Istočnom Nemačkom, po broju stanovnika, ekonomskoj snazi, kao i svojim političkim i ekonomskim vezama. Zapadna Nemačka je zbog Maršalovog plana i manjih ratnih reperacija snosila ratne posledice u mnogo manjoj meri. Imala je veća prirodna bogatstva i veću teritoriju. Ona je tu mnogostruku superiornost nad Istočnom Nemačkom koristila u svakom pogledu, a naročito na taj način što je građanima Istočne Nemačke obećavala materijalnu korist ukoliko bi napustili svoju zemlju. Mnogi istočnonemački građani su podlegli ovim iskušenjima i činili ono što su političari Zapadne Nemačke od njih očekivali: "saglasili su se sa svojim nogama". Ekonomski procvat nakon 1945.godine nije nemce manje privlačio nego onaj iz 1933.godine. Istočna Nemačka i njene saveznice iz Varšavskog Pakta dospele su u tešku situaciju. "Roll back" politika je izgleda imala uspeha u Nemačkoj. NАTO se potrudio da svoju sferu uticaja proširi sve do reke Odre. Ovakva politika je 1961.godine dovela do napetosti u Nemačkoj, koja je ugrozila i svetski mir. Čovečanstvo je bilo na rubu nuklearnog rata. Dakle u takvoj situaciji su se zemlje Varšavskog Pakta odlučile za podizanje zida. Niko nije olako shvatio ovu odluku. Zid ne samo da je razdvojio porodice, već je bio i znak političke i ekonomske slabosti Varšavskog Pakta naspram NАTO-a, koja je mogla samo vojnim sredstvima da se kompenzuje. Značajni političari van Nemačke, ali i u samoj Zapadnoj Nemačkoj, priznale su nakon 1961.godine da je podizanje zida dovelo do opuštanja tenzija u svetu. Franc Jozef Štraus napisao je u svojim memoarima: "Podizanjem zida kriza je, mada na način neugodan za Nemce, ne samo otklonjena, već u stvari završena." (strana 390) Pre ovoga je pisao o planiranom bacanju atomske bombe na teritoriju Istočne Nemačke.(strana 389) Čak kada biste se ograničili na Nemačku i kada biste konfrontirali političke odluke dve nemačke države, došlo bi se do poštene i objektivne prevage u korist Istočne Nemačke. Onaj ko svome narodu oduzima pravo na rad i pravo stanovanja, kao što je to bio slučaj u Zapadnoj Nemačkoj, preuzima rizik na sebe da mnogim ljudima oduzme egzistenciju i da oni ne vide drugi izlaz nego da sebi oduzmu život. Nezaposlenost, bez krova nad glavom, zloupotreba droga, kriminal uopšte, sve to je rezultat političke odluke društvene tržišne privrede. Čak i naizgled politički neutralne odluke, kao što je ograničenje brzine na autoputu, posledica su ustrojstva države, po kome odlučujuću reč nemaju slobodno birani političari, već neizabrane ekonomske gazde. Kada bi Javni tužilac iz resora kriminala u redovima vlade bar jednom obratio pažnju na ovo, ja bih uskoro imao priliku da kao i pre predstavniku Savezne Republike Nemačke pružim ruku. – Doduše, ovaj put u zatvoru Moabit. – Ovo se naravno neće dogoditi, jer su preminule žrtve privredne ekonomije izgubile život protivno sim pravima.

Ja sam živeo za Istočnu Nemačku. Naročito od maja 1971. godine snosim znatan deo odgovornosti za njenu istoriju. Dakle, ja sam pogođen, i više od toga, oslabljen starošću i bolešću. Ipak sam na kraju života ubeđen da Istočna Nemačka nije osnovana uzalud. Ona je postavila osnov mogućeg socijalizma i dokazala da on može biti bolji od kapitalizma. Ona je bila eksperiment, koji nije uspeo. Međutim, čovečanstvo nije nikada odustalo od potrage za novim saznanjima i putevima zbog neuspelog eksperimenta. Sada treba ispitati zašto eksperiment nije uspeo. Nije uspeo sigurno i zbog toga što smo mi, a time mislim na odgovorne u svim evropskim socijalističkim zemljama, činili greške, koje smo mogli da izbegnemo. U Nemačkoj sigurno nije uspeo između ostalog i zbog toga što su građani Istočne Nemačke, kao i drugi nemci pred sobom imali pogrešan izbor i zato što su naši protivnici još uvek bili nadmoćni. Iskustva iz istorije Istočne Nemačke, zajedno sa iskustvima iz istorije drugih bivših socijalističkih zemalja mogu biti od koristi milionima ljudi u još postojećim socijalističkim zemljama, kao i za svet sutrašnjice. Onaj, koji je svoj rad i svoj život dao za Istočnu Nemačku, nije živeo uzalud. Sve više "Istočnjaka" će shvatiti da su ih uslovi života u Istočnoj Nemačkoj manje deformisali nego što su "Zapadnjaci" deformisani "socijalnom tržišnom ekonomijom", da su deca u jaslicama, obdaništima i školama rasla bezbrižnije, srećnije, obrazovanije i slobodnije nego deca u školama, na ulicama i trgovima Zapadne Nemačke, na kojima vlada kriminal. Bolesni će shvatiti da su u zdravstvenom sistemu Istočne Nemačke, uprkos tehničkim poteškoćama, bili pacijenti, a ne komercijalni objekti zarad marketinga doktora. Umetnici će shvatiti da navodna ili prava istočnoemačka cenzura nije bila toliko protiv umetnosti koliko tržišna cenzura. Građani će shvatiti da birokratija Istočne Nemačke, sve zajedno sa lovom na robu iz vremena nestašica, ne zahteva toliko slobodnog vremena kao birokratija Zapadne Nemačke. Radnici i seljaci će shvatiti da je Zapadna Nemačka zemlja preduzetnika (to jest kapitalista)i da se Istočna Nemačka nije bez razloga zvala zemlja radnika i seljaka. Žene će sada više da cene pravo na jednakost, kao i pravo da same odlučuju o svom telu, koja su imala u Istočnoj Nemačkoj. Mnogi će nakon kontakta sa zakonom i pravom Zapadne Nemačke, sve zajedno sa gospođom Boli, koja je proklela nas komuniste, reći: "Hteli smo pravednost. Dobili smo pravnu državu". Mnogi će takođe shvatiti da sloboda da biraju između CDUCSU, SPD i FDP samo predstavlja slobodu prividnog biranja. Shvatiće da su u svakodnevnom životu, naročito na radnom mestu, u Istočnoj Nemačkoj imali znatno veći stepen slobode nego što je imaju sada. Konačno zaštita i sigurnost, koje su mala i u odnosu na Zapadnu Nemačku siromašnija Istočna Nemačka pružala svojim građanima, ne mogu više da se podrazumevaju same po sebi, jer svakodnevica kapitalizam sada svakome pojašnjava kolika je njihova vrednost u stvarnosti. Proces protiv nas, pripadnika Nacionalnog saveta odbrane Istočne Nemačke, treba da se pretvori u Nirnberški proces protiv komunista. Ovaj poduhvat je osuđen na propast. U Istočnoj Nemačkoj nije bilo koncentracionih logora, gasnih komora, političkih smrtnih presuda, niti prekog suda, gestapoa, SS-a. Istočna Nemačka nije vodila rat, niti je počinila ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti. Istočna Nemačka je bila dosledna antifašistička država, koja je zbog svog zalaganja za mir uživala visoko međunarodno priznanje. Proces protiv nas "Velikana" Istočne Nemačke treba da se suprotstavi argumentu "da se sitne ribe vešaju, a krupne se puštaju na slobodu". Presuda protiv nas ovim treba potpuno da oslobodi put da se i sitna riba "veša". Doduše, ni do sada se po ovom pitanju niko nije previše ustezao.


*Sa posebnom zahvalnošću drugarici Ivani na prevodu Very Happy
avatar
Komsomol
Admin

Broj poruka : 46
Datum upisa : 13.10.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu