Kuba-bastion socijalizma

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Kuba-bastion socijalizma

Počalji  fidelista taj 1/7/2010, 14:47

Razmišljanja druga Fidela
SAZNATI ISTINU NA VREME




Uploaded with ImageShack.us

Kada sam pisao svako od mojih prethodnih razmišljanja, u meri u kojoj se ubrzano približavala jedan katastrofa za čovečanstvo, moja najveća briga je bila da ispunim elementarnu dužnost da obavestim naš narod.
Danas sam mirniji nego pre 26 dana. Kako se stvari i dalje događaju u kratkom roku, mogu da ponovim i obogatim informacijama domaće i međunarodno javno mnjenje.
Obama se obavezao da 2. jula prisustvuje utakmici četvrt finala, ako njegova zemlja pobedi u osmini finala. On bi morao da zna bolje od ikog, ili bi barem trebalo da zna, da to četvrt finale ne bi moglo da se ostvari, pošto će pre toga da dese veoma ozbiljni događaji,.
Prošlog petka, 25. juna, jedna međunarodna novinska agencija sa poznatom brigom za detalje u informacijama koje pravi, objavila je izjave «... komandanta armade elitnog korpusa Čuvara islamske revolucije, generala Alija Fadavija...» - koji je upozorio – «...da ako SAD i njegovi saveznici budu vršili inspekciju iranskih brodova u međunarodnim vodama «dobiće odgovor u Persijskom zalivu i Hormuškom prolazu.»
Informacija je preuzeta od lokalne iranske novinske agencije «Mehr».
Pomenuta agencija, prema saopštenju, obaveštava: « Fadavi je dodao da 'Armada čuvara revolucije trenutno raspolaže sa stotinama brodova snabdevenih bacačima raketa'.»
Informacija, napravljena skoro istovremeno sa onim objavljenim u «Granmi», ili možda ranije, u nekim tačkama izgleda kao indigo kopija pasusa iz Razmišljanja sastavljenog 24. juna i objavljenog u tom listu u petak, 25.
Poklapanje se objašnjava elementarnom upotrebom logičnog rasuđivanja koje uvek koristim. Nisam znao ni jednu reč od onoga što je objavila lokalna iranska agencija.
Ni najmanje ne sumnjam da će čim ratni brodovi SAD i Izraela budu zauzeli svoje položaje – zajedno sa ostalim američkim bojnim brodovima smeštenim blizu iranske obale – i pokušali da izvrše inspekciju prvog trgovačkog broda te zemlje, doći do kiše projektila u jednom i u drugom smeru. To će biti precizan trenutak u kome će započeti strašni rat. Nije moguće predvideti toliko brodova će biti potopljeno ni sa kojom zastavom.
Za naš narod je najvažnije da sazna istinu na vreme.
Nije važno što skoro svi, moglo bi se reći 99,9 %, ili više mojih sunarodnika, po prirodnom instinktu gaje nadu i slažu se sa mnom u iskrenoj želji da se varam. Razgovarao sam sa ljudima iz najbližeg kruga i istovremeno primio vesti od toliko plemenitih i nesebičnih građana koji ispunjavaju svoju dužnost, a koji pročitavši moja razmišljanja ni najmanje ne poriču njihove navode, usvajaju ih, veruju i gutaju na suvo rasuđivanja koja iznosim, a ipak, odmah posvećuju svoje vreme obavljanju posla, kome daju svoju energiju.
To je upravo ono što želimo od naših sunarodnika. Nagore je da se odjednom saznaju vesti o najstrašnijim događajima, a da se prethodno nije čula nikakva vest o takvoj mogućnosti. Tada će se raširiti nered i panika što bi bilo nedostojno jednog herojskog naroda kao što je kubanski, koji je bio na ivici da postane meta jednog masovnog nuklearnog napada u oktobru 1962 g., i nije ni za trenutak oklevao u ispunjavanju svoje dužnosti.
U izvršavanju herojskih internacionalističkih misija, hrabri borci i zapovednici naših Revolucionarnih oružanih snaga su bili na ivici da postanu žrtve nuklearnog napada na kubanske trupa koje su se približavale južnoj granici Angole, kuda su rasističke južnoafričke snage bile proterane posle bitke kod Kuito Kuanavalea i gde su se ukopale u rovove na granici sa Namibijom.
Pentagon je, uz saznanje predsednika SAD, isporučio južnoafričkim rasistima, preko Izraela, nekih 14 komada nuklearnog oružja, moćnijeg od onog bačenog na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, kao što smo objasnili u drugim razmišljanjima.
Nisam prorok niti vidovnjak. Niko me ni jednom rečju nije obavestio o onome što će se dogoditi; sve je bilo plod onoga što danas ocenjujem kao logično rasuđivanje.
Nismo početnici, niti smo umešani u tu komplikovanu temu.
U post nuklearnoj krizi, može se predvideti ono što će se dogoditi u ostatku Amerike ibero-američkog govornog područja.
U takvim okolnostima, neće se moći govoriti o kapitalizmi ili socijalizmu. Otvoriće se samo jedna etapa upravljanja raspoloživim dobrima i uslugama raspoloživim u tom delu kontinenta. Neizbežno će i dalje svakom zemljom vladati oni koji su danas na čelu vlade, više njih veoma blisko socijalizmu i drugi puni euforije zbog otvaranja svetskog tržišta koje se danas otvara za goriva, uranijum, bakar, litijum, aluminijum, gvožđe i druge metale koji se danas šalju razvijenim i bogatim zemljama i koji će naglo nestati.
Obilje hrane koja se danas izvozi na to svetsko tržište isto tako će odjednom nestati.
U sličnim okolnostima, najelementarnijih proizvoda potrebnih za život: hrane, vode, goriva i resursa hemisfere južno od SAD ima dovoljno da bi malo održali civilizaciju, čiji nekontrolisan napredak je doveo čovečanstvo do slične katastrofe.
Ipak, ima još uvek veoma neizvesnih stvari. Da li će dve najmoćnije nuklearne sile, SAD i Rusija moći da se uzdrže de ne upotrebe nuklearno oružje jedna protiv druge?
Ono u šta nema ni najmanje sumnje je da iz Evrope, nuklearno oružje Velike Britanije i Francuske, saveznica SAD i Izraela - koje su sa entuzijazmom nametnule rezoluciju koja će neizbežno izazvati rat, a on će, iz jasnih razloga odmah postati nuklearni - preti ruskoj teritoriji, iako je ta zemlja, isto kao i Kina, nastojala da ga izbegne u meri svojih snaga i mogućnosti svake od njih.
Privreda supersile će se srušiti kao kula od karata. Američko društvo je najmanje pripremljeno da izdrži katastrofu poput one koju je imperija stvorila na samoj teritoriji gde je započela.
Ne znamo kakve će biti posledice nuklearnog oružja po životnu sredinu koje će neizbežno izbiti u raznim delovima naše planete i do kojih će u manje ozbiljnoj varijanti doći u izobilju.
Da se usudim da dajem hipotezu bila bi sa moje strane čista naučna fantastika.

Fidel Kastro Ruz
27. jun 2010 g.
avatar
fidelista

Broj poruka : 31
Datum upisa : 20.10.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.cuba-si.co.nr//

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kuba-bastion socijalizma

Počalji  fidelista taj 2/7/2010, 22:16

Petorica iz Majamija
JUN 21, 2010
Priredila: Mara Knežević Kern



Uploaded with ImageShack.us

O tome kako SAD krši osnovna ljudska prava pet kubanskih zatvorenika, koji su bez dovoljno dokaza zatočeni u američkim zatvorima još od 1998. godine, razgovarali smo sa Elizabet Palmeiro, suprugom Ramona, jednim od „Petorice iz Majamija“ koji već 12 godina čeka fer suđenje
Prilikom XV evropskog susreta solidarnosti sa Kubom, održanog u Sofiji, u organizaciji društva bugarsko-kubanskog prijateljstva, delegati iz 27 zemalja iskazali su neslaganje sa američkom politikom prema Kubi, apelujući na međunarodnu zajednicu da se založi za obnavljanje sudskog procesa protiv pet kubanskih građana, koji su pod optužbom da su radili „protiv sigurnosti Amerike“ uhapšeni 1998. godine u Majamiju.
Tim povodom razgovarali smo sa Elizabet Palmeiro, suprugom uhapšenog Ramona, koji već 12 godina čeka fer suđenje.
Noam Čomski je hapšenje Petorice nazvao najvećim pravnim skandalom 21. veka, koji je „do te mere sraman da je teško o tome i govoriti“.
S obzirom da i evropski mediji bojkotuju slučaj, molimo vas da nam kažete za kakve „zločine“ su optužena petorica Kubanaca?
Čitav tok suđenja nedvosmisleno ukazuje na to da se radi o političkom procesu, o čemu svedoče i drakonske kazne kakve su presedan u američkom pravosuđu… Posle talasa nasilja usmerenog prema Kubi, od strane najamničkih bandi iz krugova kubanske zajednice na Floridi, naši ljudi su devedesetih došli u SAD. Njih je nenaoružane poslala kubanska vlada, bez ikakve namere da nanesu štetu SAD-u, a njihov jedini zadatak je bio da uđu u trag organizatorima terorističke mreže… Bombe su postavljane po hotelima, autobusima, na aerodromu. Ova petorica se brzo infiltrirala u terorističke grupe i obaveštavala svoju vladu o planiranim akcijama… Umesto da pohapsi teroriste, FBI hapsi Petoricu i protiv njih započinje monstruozni proces, optužujući ih za „težak slučaj zavere u cilju bavljenja špijunažom“.
Iz dosijea se vidi da ih vlada SAD-a nikad nije optužila za bavljenje špijunažom, niti ima dokaza da je akt špijunaže ikad počinjen, kao ni da je pronađen bilo kakav optužujući dokument. Na osnovu čega su osuđeni?
Na osnovu lažnih svedoka… Kad se utvrdilo da jedan svedok laže, tvrdeći da glas sa trake pripada čoveku koji je u to vreme bio mrtav, sramno objašnjenje tužioca glasilo je: „Porota ima prava da odabere u šta će poverovati.“ Kad su Ramona optužili zbog pisma, koje on nije napisao, FBI je na osnovu laboratorijskog nalaza zaključio da pismo nije stiglo sa Ramonovog kompjutera. Tužilac je na te dokaze samo arogantno prokomentarisao: „Dokazi FBI-a kazuju jednu stvar, ali ja sam tužilac i ja tvrdim nešto drugo… U korist Petorice svedočila su tri penzionisana armijska generala i jedan admiral, tvrdeći da nema dokaza o špijunaži., ali to nije imalo nikakvu težinu… Suđenje je trajalo preko šest meseci, a ukupna kazna iznosi 77 godina!
Nakon donošenja presude tortura se nastavila. Kojim metodama su onemogućili porodicama da posete zatvorenike?
To su veoma perfidne metode: namerno su ih poslali u pet različitih zatvora, kako bi im otežali kontakte sa advokatima, i smestili ih u zatvore pod režimom „maximum security“ , u kojima je zatvorenicima zabranjen bilo kakav kontakt sa porodicom… U te zatvore šalju najokorelije kriminalce, koji su većinom antikubanski raspoloženi, pa možete onda da zamislite kakvim su sve torturama i poniženjima izloženi.
Kuba je i u ovom slučaju naišla na veliku međunarodnu podršku, među potpisima na peticiji za oslobađanje kubanskih heroja nalaze se imena Nobelovaca, među kojima su Žoze Saramago, Nadin Gordimer, Ginter Gras, Dario Fo… Da li je bilo efekta?
U decembru 2009. neke kazne su neznatno ublažene, ali se odnos prema porodicama nije promenio: poseta najbližim rođacima limitirana je na jedan susret godišnje… Rene i Gerardo nisu videli svoje supruge 11 i 9 godina, zbog toga što američke vlasti sistematski odbijaju da im izdaju vizu… Tokom celog sudskog postupka organi vlasti ometali su napore advokata odbrane time što su sprečavali pristup dokumentima, koji su bili klasifikovani kao tajni, i omogućavali im da vide samo petinu svih dokaza… Još uvek nemaju uvid u hiljade dokumenata, da bi mogli da pripreme žalbu.
Ramona ste videli samo sedam puta. Kako izgledaju ti susreti?
Kad je Ramon uhapšen naša mlađa kćerka još nije bila rođena. Bilo nam je zaista teško… Ramonu je uskraćena mogućnost čak i da zagrli svoju decu. Susreti se odvijaju bez mogućnosti dodira ili zagrljaja, jedini trenutak u kom Ramon može da nas zagrli je u momentu fotografisanja… Meni je najteže da zadržim suze, ali nikad nisam zaplakala – zbog dece. Ramon je, takođe, uvek nasmejan i nijednim gestom ne pokazuje da su ga slomili, što im je osnovni cilj. Taj sadistički odnos govori o njihovoj nemoći… Bilo je predloga od strane tužilaštva da u zamenu za „priznanje“ da ih je Kuba poslala da špijuniraju u cilju terorističkih napada, dobiju oslobađajuću presudu i vize za porodicu. Niko nije prihvatio takav sramni sporazum… Ramon je jednom prilikom rekao: „Nosim zatvorsku odeću kao medalju svog naroda“.
Koja vrsta pomoći je u ovom trenutku potrebna Kubi?
Advokati odbrane su 10. marta izložili slučaj pred Apelacionim sudom u sudnici u Majamiju. Dok čekamo da sud donese rešenje – a za tu odluku možda treba i nekoliko meseci – pozivamo da nam se pridružite u Pokretu solidarnosti… Više od novčane pomoći nama je potrebna moralna podrška. Ako bi ljudi slali pisma podrške zatvorenicima, verujem da bi se njihov status u zatvoru vremenom poboljšao, a njima je dragocena i moralna podrška da znaju da nisu zaboravljeni. Na sajtu www.antiterroristas.cu možete dobiti informacije o njima, kao i adrese na kojima se trenutno nalaze. Tu ćete naći i broj računa sa kog se u Americi plaćaju advokati i članci u novinama… Medijska podrška o ovom slučaju bila bi dragocena.
____________________
Gerardo Hernandez Nordelo, osuđen na dve doživotne robije, plus 15 godina
Rođen je 1965. u Havani. Studirao je političke nauke, a svoju kreativnost iskazao na polju slikarstva i literature. Kao pripadnik kulture čiji je moralni kredo solidarnost, priključio se internacionalnim brigadama u borbi za oslobođenje Angole od aparthejda.
Gerardo i njegova supruga Adriani Perez nemaju decu, niti će je ikad imati. Njemu su čak zabranjene posete, što spada u deo inkvizitorskog pritiska, ali Gerardo ne podleže ucenama. Naprotiv, u pismu nerođenom detetu Gerardo objašnjava motive svoje borbe i smisao žrtvovanja. Umesto da pogne glavu i traži milost od Imperije, Gerardo izjavljuje: „Jedino žalim što nemam više od jednog života, da ih dam za svoju zemlju“
____________________
Antonio Guerero Rodrigez – osuđen na doživotnu robiju, plus 10 godina
Rođen je 1958. u Majamiju. Avioinženjer. Piše poeziju i slika.
U govoru koji je održao pred sudijama, Antonio se poslužio rečima Hose Martija, koje su ga snažile u najtežim trenucima, a koje bi u slobodnom prevodu glasile: „Pravi čovek ne razmišlja o tome kako da živi bolje, već kako da ispuni svoje dužnosti.“
Citirajući reči američkog predsednika, koji posle 11. septembra uzvikuje: „Mi moramo da predupredimo terorističke napade i otkrijemo teroriste pre nego što napadnu“, Antonio sa žaljenjem zaključuje da za Kubu to pravilo, očigledno, ne važi!
____________________
Rene Gonzalez Sehwerert – osuđen na 15 godina zatvora
Rođen je 1956. u Čikagu. Pilot i instruktor letenja. I Rene je sledio Gevarin impuls, smatrajući da revolucija još nije gotova. Angola je bila jedna od ugroženih zemalja, kojoj je trebalo pomoći.
Reneu su takođe nudili dil – povlačenje optužbe ako prizna da je kubanski špijun. Kad se u zatvoru sreo sa uhapšenom suprugom Olgom, oboje su znali da neće pokleknuti. Ugledavši je u robijaškoj odeći, Rene joj je uz osmeh rekao: „Lepo ti stoji narandžasta boja“.
Olga je njegov prkos platila proterivanjem iz Amerike i uskraćivanjem mogućnosti da ga ikada više poseti u zatvoru. Kažnjena je i njihova devojčica, koju je poslednji put video kao bebu, sa lisicama na rukama (zabrana dodira je jedna od metoda, koja je proučavana još u nacističkim laboratorijama).
Kad je nakon šest godina kćerka posetila oca (Olgi je poseta još uvek zabranjena), Rene je poručio: „Uprkos svemu sačuvaćemo osmeh, optimizam i radost života i zadovoljstvo što nismo pali na kolena“. A američke štićenike u Majamiju nazvao je „patetičnim parazitima, koji vise na slonovskom repu… kojih se seti samo kad mahne repom da otera muve.“
____________________
Fernando Gonzales Lort – osuđen na 19 godina zatvora
Rođen je 1963. Završio političke nauke. Priključio se pokretu otpora u Angoli.
Fernando je u svojoj završnoj besedi govorio o tradiciji američke politike da finansira međunarodni terorizam, od Ajzenhauera do Nixona, koji je stajao iza zvaničnog programa rešenja kubanskog pitanja uz pomoć terorističkih bandi, kao „jedine efikasne metode“, zahtevajući posebnu opreznost prilikom sprovođenja ovih operacija, kako ne bi procurele vesti o njegovim „prljavim rukama“.
Ni Fernandova supruga nije stigla da mu podari potomstvo, pa im je vreme koje nemilosrdno otkucava najveći neprijatelj. Inkvizitori nisu mogli smisliti suroviju kaznu.
____________________
Ramon Labanino Salazar – osuđen na doživotnu robiju, plus 18 godina
Rođen je 1963. u Havani. Diplomirao je ekonomiju, piše i objavljuje poeziju.
„Smisao naših života je u ljubavi prema našem narodu“, piše Ramon, siguran u neophodnost svoje žrtve, koja mu pomaže da bolje shvati značenje reči „vernost, borba, domovina i optimizam slogana venceremos!“
avatar
fidelista

Broj poruka : 31
Datum upisa : 20.10.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.cuba-si.co.nr//

Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu