Jugoslavija i NATO 1951-1957

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Jugoslavija i NATO 1951-1957

Počalji  Laufer88 taj 20/10/2008, 17:02

Jugoslavija i NATO 1951-1957

Izvor informacija

Početci pridruživanja severnoatlanskoj alijansi


Posle intentenzivnih pregovora u Beogradu je 14 novembra 1951. zakljucen Sporazum o vojnoj pomoci, izmedju vlada tadasnje FNRJ i SAD. Sporazum su potpisali marsal Tito i ambasador SAD u Beogradu Džordž Alen. Prema ovom sporazumu Jugoslavija je ukljucena u program pomoci za zajednicku odbranu - Mutual Defence Aid Programme-skraceno MDAP.
Pomoc je trebala da stize iz tri zemlje - SAD, V.Britanije i Francuske i to prema narudzbenicama i listi potreba koje bi dostavljala JNA.
Mimo pregovora vec pocetkom 1951 za potrebe JNA pocele su da stizu urgentne posiljke hrane i to u velikim kolicinama koje su se povecavale iz godine u godinu.
Vec u toku pregovora da bi se apsolvirale neke hitne potrebe iz Francuske je besplatno prebaceno 1200 mitraljeza 7,9mm; 100 haubica 105mm sa 70.000 granata za iste, kao i 70 topova 150mm sa 20.000 granata, zatim protivtenkovski topovi 57mm, oklopni automobili i raznovrsna municija...
Iz Norveske je doletelo 5 aviona Avro Anson kao i 5 Oksforda, a iz V.Britanije 2 hidroaviona Short Sealand, navodno za potrebe JAT na jadranu, ali su ukljuceni u 122.hidroavijacijsko odelenje koje je do tada raspolagalo sa ostarelom i neupotrebljivom tehnikom.
Vazduhoplovna tehnika stizala je (doletala) na aerodrome Pancevo, V.Gorica, Batajnica i Pula, a jedan deo i morskim putem. Ostala tehnika uglavnom je stizala brodovima ( Pulska, Rijecka i luka Ploce) a jedan deo zeleznicom.
Formiran je niz tehnickih baza sirom zemlje za prijem razlicite borbene tehnike.
Osnovni problem svih nadleznih organa pri generalstabu i najvisim komandama bilo je prevodjenje tehnickih uputstava i pravila za upotrebu tehnike kojima su amerikanci prosto zatrpavali jugoslovene. Americka armija imala je veoma razgranat sistem tehnickih pravila i uputstava, pa je za jedan tenk naprimer, stizalo posebno pravilo za njegov top, stabilizator, motor....Zatim za vozilo u celini, pa za njegovu borbenu upotrebu od najmanje do najkrupnije jedinice. Sve je to iziskivalo potrebu hitnog usavrsavanja sto veceg broja staresina za znanjem engleskog jezika, pa su organizovani razni tecajevi istog.

Glavna komponenta JNA (tad se jos nazivala JA) - Pesadija, bila je do tada manje vise opremljena u skladu sa tadasnjim vremenom, tako da je za njene potrebe poruceno samo specijalizovano oruzje koje je nedostajalo:
preko 5000 bazuka kalibra 60 i 88,9 mm;
1120 bestrzajnih topova kalibra 57 i 75 mm;
2500 protivavionskih mitraljeza Browning M2 12,7mm;
34000 automata M1 Thompson 11,43mm;
takodje JNA je dobila ogroman broj asovcica sa drvenom drskom (i dan danas su isti u upotrebi )

Oklopne jedinice JNA dozivele su "burno razdoblje" prilivom tehnike sa zapada. Ukupno je primljeno sledecih sredstava :
599 tenkova M4A3 Sherman;
319 tenkova M-47 Patton;
715 samohodnih topova M7; M-18; M-36;
565 oklopnih automobila M3A1 i M8....
Ova oprema nije bila vrhunska, sto je bilo i iluzorno ocekivati, ali je bila vrhunskog kvaliteta i veoma pouzdana u eksploataciji. Tenkovi Sherman po svojim borbenim sposobnostima bili su slabiji od sovjetskih T-34, ali su bili tehnicki savrseniji i jednostavniji za upravljanje i odrzavanje.
Tenkovi M-47 Patton vec su bili nesto drugo - za razliku od Shermana koji je bio produkt drugog svetskog rata, Patton je bio prva posleratna generacija tenkova koja je bila opremljena topom kalibra 90mm., hidraulikom kao i UKT radio vezom uz upotrebu kristala za biranje frekvencije.
Isporukom oklopnih borbenih sredstava uslovile su se mogucnosti prosirenja postojecih oklopnih jedinica i formiranje divizija.

Artiljerijske jedinice takodje su kvalitativno "odskocile" u tehnoloskom pogledu - ukupno je primljeno 760 orudja razlicitog sistema i kalibra; haubice tipa M1 i M2 od 155 i 203mm; samohodni topovi 76, 90 i 105mm M7, M-18, M-36B2; protivoklopni topovi 57mm; brdski topovi 75mm itd....
Za obalsku artiljeriju i odbranu nabavljeno je 20 topova 105mm, rezervni delovi, alati, pribor i instrumenti, artiljerijske pokretne radionice, prateca oprema ( art. busole, durbini,meteo i izvidjacki radari, radio uredjaji, telefonske centrale i druga artiljerijska oprema). Isto tako primljen je veliki broj raznovrsnih artiljerijskih vucnih, transportnih i komandnih vozila. Nabavkom tih vozila resen je konacno problem pokretljivosti artiljerije, narocito teske, tako da je samo mali deo ostao na konjskoj vuci koja je do tada preovladjivala u JA. Tako je artiljerija dobila dodatni naziv- "Motorizovana".
Za vucu orudja do kalibra 122mm korisceni su sada vec legendarna vozila Dodz i Dzems, a za kalibre 152-155 i 203mm traktori gusenicari M-4 i M-5.
Takodje je omoguceno prosirenje tadasnjih artiljerijskih jedinica i formiranje novih. Formirano je ukupno 30 artiljerijskih divizija od cega 8 sa americkim a 22 sa postojecim naoruzanjem.
PVO artiljerija takodje je osnazena sa oko 1000 cevi razlicitog kalibra britanske i americke proizvodnje-
380 komada 40mm (Bofors sistem) M-1 i M-12;
100 komada 90mm;
300 komada 94mm;
nekoliko samohotki M-15 i jos razlicitih tipova lakih artiljerijskih orudja.
Formirani su protivavionski pukovi 90/94mm koji do tada nisu postojali, za zastitu VaP na srednjim visinama do 6000 metara a i nocu. Takodje sa topovima 40mm. pojacana je PVO zastita pesadijskih divizija.

Inzinjerijske jedinice primile su ukupno 119 razlicitih tipova sredstava, od mostova, buldozera,valjaka, grejdera, camaca, radionica...ali nije se bitno promenila i prosirila formacija inzinjerije.

Vezisti su dobili dosta otpisanih americkih sredstava koja nisu bila upotrebljiva, ali ipak su na zahtev JA amerikanci udovoljili jednom delu nasih potreba pa su ukupno isporucena 4387 radio uredjaja; 545 agregata; 30 teleprintera i 24 pokretne radionice veze.

Mornarica je takodje usla u program MDAP-a ali je znatno manje "profitirala" u odnosu na druge rodove.
Nabavljeno je protivminsko i protivpodmornicko naoruzanje; veci broj brodskih topova kalibra 30, 44, 76 i 127mm, dubinske protivpodmornicke bombe, municija za topove od kalibra 20 do 127mm, kao i razlicita brodska sredstva veze, radari, motori, radio uredjaji itd....

Jugoslovensko RV pocelo je da prima avione cak i pre potpisivanja sporazuma. Prvi primljeni primerci bili su klipni avioni britanskog porekla Moskito, a zatim americki F-47D Thunderbolt. Oba tipa aviona pripadali su klasi poslednjih dana drugog sv. rata, a slicne vazduhoplove u svom naoruzanju imale su i razvijenije zemlje od nase.
Moskitosi ( verzije NF Mk38; FB Mk6 i T Mk3 ) doletali su na Batajnicki aerodrom a zatim na Pancevacki aerodrom. Karakteristicno je da neki od aviona nisu bas bili kompletni (neki nisu imali radar, nedostajali su kristali u radio uredjajima, alat, neki nisu imali pokrivke, kompase i sl...)
Prvi kontingent Tanderbolta stigao je americkim nosacem aviona u Pulsku luku 1951 u rasklopljenom stanju da bi se isti sklapali na Pulskom aerodromu. Na ovakav nacin stiglo je ukupno 125 tanderbolta do 1953, da bi te godine iz francuske pristiglo jos 25 i to bez naoruzanja. Ovi avioni nazvani "francuzi" prvo vreme korisceni su za obuku i trenaz, da bi im se posle naknadno montirali mitraljezi.
Ovaj tip aviona u potpunosti je zamenio do tada koriscene tipove aviona kao sto su Pe-2; Jak; Mesersmit; Il-2 i S-49C. Tanderbolt je bio snazan avion namenjen lovacko-bombarderskim zadatcima. Imao je savremenu opremu za letenje u svim meteo uslovima i nocu.
JA je celo vreme tokom prijema opreme insistirala prvo preko francuza a zatim i preko britanaca oko nabavke savremenih mlaznih aviona, ali svi napori nisu urodili plodom. Bili smo zainteresovani cak i za licencno sklapanje i proizvodnju mlaznih aviona, jer su "neprijateljska" vazduhoplovstva u okruzenju vec imala u svom sastavu lovce MiG-15. Tek 1953, posle brojnih priprema i obuke odabranih pilota u americkim vazduhoplovnim bazama, primljene su prve partije mlaznjaka T-33A i F-84G. Ukupno je isporuceno 25 + 167 komada. Prvi avioni sleteli su na aerodrom Batajnica a citav dogadjaj u zemlji je dobio neverovatan publicitet.
Po prvi put iznad Beograda prolomila se grmljavina mlaznih motora i gotovo mesecima je svaki nalet mlaznog aviona bio svojevrsna atrakcija za stanovnike FNRJ.
Transportna avijacija ojacana je sa 20 "Dakota" C-47 a vec 1954 dobili smo i britanske helikoptere Westland S-51. Uz sve ovo dobijeno je i oko 800 klipnih motora, velike kolicine avio-bombi, rez.delova i oko 1800 vozila za potrebe JRV.
U periodu od 1955 do 1957 JRV je dobilo tada najsavremenije americke avione - izvidjac RT- 33A (22 kom.) i F-86 Sabre (43 kom.)-prvi nadzvucni avion u nasem RV.
1953 formiraju se prve jedinice VOJIN (Vazdusno osmatranje, javljanje i navodjenje) i pocinje prijem radarske tehnike. Prvi primerci radara AN/TPS-1D i 10 i AN/FPS-8 stigli su iste godine.
Amerikanci su u sklopu MDAP-a pokrenuli i Off Shore program osposobljavanja namenske industrije za sopstvene potrebe u cilju rasterecenja svoje. Amerikanci su obezbedjivali tehnicku i proizvodnu dokumentaciju, kao i sredstva.Tako su potpisani ugovori za proizvodnju PA municije 40mm. koja se proizvodila u pogonima Sloboda-Cacak. Isto tako su u sklopu tog programa proizvedena 3 minolovca tipa HAM i minolovci tipa Sirius.
Osim ratne tehnike i naoruzanja, za vojnu industriju FNRJ u sklopu MDAP-a, isporuceno je oko 2000 tona baruta, 100 tona TNT-a, 50000 raznih upaljaca, 39 proizvodnih masina itd.....

Popustanjem "klime" u odnosima sa SSSR-om 1955, polako pocinje i napustanje i "izvlacenje" drzave iz okrilja severnoatlanskog pakta. Od tada od strane SAD pocinje polako da sve manje i manje pristize vojna pomoc. Iako je FNRJ sa SAD 1951-ve zakljucila sporazum na 28 godina, taj program je obustavljen mnogo pre roka. Poslednja isporuka iz programa MDAP bila je u februaru 1958 i od tada definitivno prestaje.
Nova politicka situacija uslovila je vladu FNRJ da otkaze dalji prijem vojne pomoci 15.jula 1957.
Osim novonastale situacije koja je uslovila ovakvu odluku, postoje navodni pisani dokumenti iz kojih se vidi da su nas ameri uslovljavali, ne odmah prvih godina, da tehnika koja se bude isporucila striktno bude namenjena samo opremanju postojecih-mirnodopskih jedinica a nikako mobiliziranih-ratnih jedinica sto JA nikako nije odgovaralo. Zatim problem remonta vazduhoplovne tehnike nikako nije mogao biti izvrsen kod nas, i amerikanci su svaki veci i komplikovaniji kvar na na nasim vazduhoplovima resavali slanjem u njihov remontni zavod u Kazablanci. Isto je bilo i sa snabdevanjem rezervnim delovima za vazduhoplove koji su morali biti nabavljani direktno u centralnom magacinu NATO u Satorou.
Ipak najveci nesporazumi vezani su za americke zahteve da sve drze pod kontrolom oko vojne pomoci kao i njihovo zadiranje u stanje i raspored jedinica JA koje se krsilo sa nasom doktrinom i bezbednoscu. Takođe ovome je dosta "kumovala" i Tršćanska kriza 1952 gde smo po prvi put došli u konflikt sa zapadom.
Posledice naglog prekida prvo je osetilo RV- nije se ispunio plan prenaoruzavanja i modernizacije jedinica mlaznom tehnikom, kao i snabdevanje rezervnim delovima koji su bili najdeficitarniji. Ova stagnacija i novonastala kriza trajala je sve do 1962 kad iz SSSR-a pocinju da stizu prvi primerci ruske tehnike.
Najveci deo primljene zapadne tehnike nestao je iz upotrebe do 1980, dok su recimo brodovi, artiljerija i pesadijsko naoruzanje ostali u upotrebi a dobar deo te tehnike docekao je i rat 1991 na ovim prostorima.

Laufer88
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Jugoslavija i NATO 1951-1957

Počalji  Lukareli taj 5/11/2008, 19:54

Laufer88 ::Jugoslavija i NATO 1951-1957

Izvor informacija


Početci pridruživanja severnoatlanskoj alijansi


Posle intentenzivnih pregovora u Beogradu je 14 novembra 1951. zakljucen Sporazum o vojnoj pomoci, izmedju vlada tadasnje FNRJ i SAD. Sporazum su potpisali marsal Tito i ambasador SAD u Beogradu Džordž Alen. Prema ovom sporazumu Jugoslavija je ukljucena u program pomoci za zajednicku odbranu - Mutual Defence Aid Programme-skraceno MDAP.
Pomoc je trebala da stize iz tri zemlje - SAD, V.Britanije i Francuske i to prema narudzbenicama i listi potreba koje bi dostavljala JNA.
Mimo pregovora vec pocetkom 1951 za potrebe JNA pocele su da stizu urgentne posiljke hrane i to u velikim kolicinama koje su se povecavale iz godine u godinu.
Vec u toku pregovora da bi se apsolvirale neke hitne potrebe iz Francuske je besplatno prebaceno 1200 mitraljeza 7,9mm; 100 haubica 105mm sa 70.000 granata za iste, kao i 70 topova 150mm sa 20.000 granata, zatim protivtenkovski topovi 57mm, oklopni automobili i raznovrsna municija...
Iz Norveske je doletelo 5 aviona Avro Anson kao i 5 Oksforda, a iz V.Britanije 2 hidroaviona Short Sealand, navodno za potrebe JAT na jadranu, ali su ukljuceni u 122.hidroavijacijsko odelenje koje je do tada raspolagalo sa ostarelom i neupotrebljivom tehnikom.
Vazduhoplovna tehnika stizala je (doletala) na aerodrome Pancevo, V.Gorica, Batajnica i Pula, a jedan deo i morskim putem. Ostala tehnika uglavnom je stizala brodovima ( Pulska, Rijecka i luka Ploce) a jedan deo zeleznicom.
Formiran je niz tehnickih baza sirom zemlje za prijem razlicite borbene tehnike.
Osnovni problem svih nadleznih organa pri generalstabu i najvisim komandama bilo je prevodjenje tehnickih uputstava i pravila za upotrebu tehnike kojima su amerikanci prosto zatrpavali jugoslovene. Americka armija imala je veoma razgranat sistem tehnickih pravila i uputstava, pa je za jedan tenk naprimer, stizalo posebno pravilo za njegov top, stabilizator, motor....Zatim za vozilo u celini, pa za njegovu borbenu upotrebu od najmanje do najkrupnije jedinice. Sve je to iziskivalo potrebu hitnog usavrsavanja sto veceg broja staresina za znanjem engleskog jezika, pa su organizovani razni tecajevi istog.

Glavna komponenta JNA (tad se jos nazivala JA) - Pesadija, bila je do tada manje vise opremljena u skladu sa tadasnjim vremenom, tako da je za njene potrebe poruceno samo specijalizovano oruzje koje je nedostajalo:
preko 5000 bazuka kalibra 60 i 88,9 mm;
1120 bestrzajnih topova kalibra 57 i 75 mm;
2500 protivavionskih mitraljeza Browning M2 12,7mm;
34000 automata M1 Thompson 11,43mm;
takodje JNA je dobila ogroman broj asovcica sa drvenom drskom (i dan danas su isti u upotrebi )

Oklopne jedinice JNA dozivele su "burno razdoblje" prilivom tehnike sa zapada. Ukupno je primljeno sledecih sredstava :
599 tenkova M4A3 Sherman;
319 tenkova M-47 Patton;
715 samohodnih topova M7; M-18; M-36;
565 oklopnih automobila M3A1 i M8....
Ova oprema nije bila vrhunska, sto je bilo i iluzorno ocekivati, ali je bila vrhunskog kvaliteta i veoma pouzdana u eksploataciji. Tenkovi Sherman po svojim borbenim sposobnostima bili su slabiji od sovjetskih T-34, ali su bili tehnicki savrseniji i jednostavniji za upravljanje i odrzavanje.
Tenkovi M-47 Patton vec su bili nesto drugo - za razliku od Shermana koji je bio produkt drugog svetskog rata, Patton je bio prva posleratna generacija tenkova koja je bila opremljena topom kalibra 90mm., hidraulikom kao i UKT radio vezom uz upotrebu kristala za biranje frekvencije.
Isporukom oklopnih borbenih sredstava uslovile su se mogucnosti prosirenja postojecih oklopnih jedinica i formiranje divizija.

Artiljerijske jedinice takodje su kvalitativno "odskocile" u tehnoloskom pogledu - ukupno je primljeno 760 orudja razlicitog sistema i kalibra; haubice tipa M1 i M2 od 155 i 203mm; samohodni topovi 76, 90 i 105mm M7, M-18, M-36B2; protivoklopni topovi 57mm; brdski topovi 75mm itd....
Za obalsku artiljeriju i odbranu nabavljeno je 20 topova 105mm, rezervni delovi, alati, pribor i instrumenti, artiljerijske pokretne radionice, prateca oprema ( art. busole, durbini,meteo i izvidjacki radari, radio uredjaji, telefonske centrale i druga artiljerijska oprema). Isto tako primljen je veliki broj raznovrsnih artiljerijskih vucnih, transportnih i komandnih vozila. Nabavkom tih vozila resen je konacno problem pokretljivosti artiljerije, narocito teske, tako da je samo mali deo ostao na konjskoj vuci koja je do tada preovladjivala u JA. Tako je artiljerija dobila dodatni naziv- "Motorizovana".
Za vucu orudja do kalibra 122mm korisceni su sada vec legendarna vozila Dodz i Dzems, a za kalibre 152-155 i 203mm traktori gusenicari M-4 i M-5.
Takodje je omoguceno prosirenje tadasnjih artiljerijskih jedinica i formiranje novih. Formirano je ukupno 30 artiljerijskih divizija od cega 8 sa americkim a 22 sa postojecim naoruzanjem.
PVO artiljerija takodje je osnazena sa oko 1000 cevi razlicitog kalibra britanske i americke proizvodnje-
380 komada 40mm (Bofors sistem) M-1 i M-12;
100 komada 90mm;
300 komada 94mm;
nekoliko samohotki M-15 i jos razlicitih tipova lakih artiljerijskih orudja.
Formirani su protivavionski pukovi 90/94mm koji do tada nisu postojali, za zastitu VaP na srednjim visinama do 6000 metara a i nocu. Takodje sa topovima 40mm. pojacana je PVO zastita pesadijskih divizija.

Inzinjerijske jedinice primile su ukupno 119 razlicitih tipova sredstava, od mostova, buldozera,valjaka, grejdera, camaca, radionica...ali nije se bitno promenila i prosirila formacija inzinjerije.

Vezisti su dobili dosta otpisanih americkih sredstava koja nisu bila upotrebljiva, ali ipak su na zahtev JA amerikanci udovoljili jednom delu nasih potreba pa su ukupno isporucena 4387 radio uredjaja; 545 agregata; 30 teleprintera i 24 pokretne radionice veze.

Mornarica je takodje usla u program MDAP-a ali je znatno manje "profitirala" u odnosu na druge rodove.
Nabavljeno je protivminsko i protivpodmornicko naoruzanje; veci broj brodskih topova kalibra 30, 44, 76 i 127mm, dubinske protivpodmornicke bombe, municija za topove od kalibra 20 do 127mm, kao i razlicita brodska sredstva veze, radari, motori, radio uredjaji itd....

Jugoslovensko RV pocelo je da prima avione cak i pre potpisivanja sporazuma. Prvi primljeni primerci bili su klipni avioni britanskog porekla Moskito, a zatim americki F-47D Thunderbolt. Oba tipa aviona pripadali su klasi poslednjih dana drugog sv. rata, a slicne vazduhoplove u svom naoruzanju imale su i razvijenije zemlje od nase.
Moskitosi ( verzije NF Mk38; FB Mk6 i T Mk3 ) doletali su na Batajnicki aerodrom a zatim na Pancevacki aerodrom. Karakteristicno je da neki od aviona nisu bas bili kompletni (neki nisu imali radar, nedostajali su kristali u radio uredjajima, alat, neki nisu imali pokrivke, kompase i sl...)
Prvi kontingent Tanderbolta stigao je americkim nosacem aviona u Pulsku luku 1951 u rasklopljenom stanju da bi se isti sklapali na Pulskom aerodromu. Na ovakav nacin stiglo je ukupno 125 tanderbolta do 1953, da bi te godine iz francuske pristiglo jos 25 i to bez naoruzanja. Ovi avioni nazvani "francuzi" prvo vreme korisceni su za obuku i trenaz, da bi im se posle naknadno montirali mitraljezi.
Ovaj tip aviona u potpunosti je zamenio do tada koriscene tipove aviona kao sto su Pe-2; Jak; Mesersmit; Il-2 i S-49C. Tanderbolt je bio snazan avion namenjen lovacko-bombarderskim zadatcima. Imao je savremenu opremu za letenje u svim meteo uslovima i nocu.
JA je celo vreme tokom prijema opreme insistirala prvo preko francuza a zatim i preko britanaca oko nabavke savremenih mlaznih aviona, ali svi napori nisu urodili plodom. Bili smo zainteresovani cak i za licencno sklapanje i proizvodnju mlaznih aviona, jer su "neprijateljska" vazduhoplovstva u okruzenju vec imala u svom sastavu lovce MiG-15. Tek 1953, posle brojnih priprema i obuke odabranih pilota u americkim vazduhoplovnim bazama, primljene su prve partije mlaznjaka T-33A i F-84G. Ukupno je isporuceno 25 + 167 komada. Prvi avioni sleteli su na aerodrom Batajnica a citav dogadjaj u zemlji je dobio neverovatan publicitet.
Po prvi put iznad Beograda prolomila se grmljavina mlaznih motora i gotovo mesecima je svaki nalet mlaznog aviona bio svojevrsna atrakcija za stanovnike FNRJ.
Transportna avijacija ojacana je sa 20 "Dakota" C-47 a vec 1954 dobili smo i britanske helikoptere Westland S-51. Uz sve ovo dobijeno je i oko 800 klipnih motora, velike kolicine avio-bombi, rez.delova i oko 1800 vozila za potrebe JRV.
U periodu od 1955 do 1957 JRV je dobilo tada najsavremenije americke avione - izvidjac RT- 33A (22 kom.) i F-86 Sabre (43 kom.)-prvi nadzvucni avion u nasem RV.
1953 formiraju se prve jedinice VOJIN (Vazdusno osmatranje, javljanje i navodjenje) i pocinje prijem radarske tehnike. Prvi primerci radara AN/TPS-1D i 10 i AN/FPS-8 stigli su iste godine.
Amerikanci su u sklopu MDAP-a pokrenuli i Off Shore program osposobljavanja namenske industrije za sopstvene potrebe u cilju rasterecenja svoje. Amerikanci su obezbedjivali tehnicku i proizvodnu dokumentaciju, kao i sredstva.Tako su potpisani ugovori za proizvodnju PA municije 40mm. koja se proizvodila u pogonima Sloboda-Cacak. Isto tako su u sklopu tog programa proizvedena 3 minolovca tipa HAM i minolovci tipa Sirius.
Osim ratne tehnike i naoruzanja, za vojnu industriju FNRJ u sklopu MDAP-a, isporuceno je oko 2000 tona baruta, 100 tona TNT-a, 50000 raznih upaljaca, 39 proizvodnih masina itd.....

Popustanjem "klime" u odnosima sa SSSR-om 1955, polako pocinje i napustanje i "izvlacenje" drzave iz okrilja severnoatlanskog pakta. Od tada od strane SAD pocinje polako da sve manje i manje pristize vojna pomoc. Iako je FNRJ sa SAD 1951-ve zakljucila sporazum na 28 godina, taj program je obustavljen mnogo pre roka. Poslednja isporuka iz programa MDAP bila je u februaru 1958 i od tada definitivno prestaje.
Nova politicka situacija uslovila je vladu FNRJ da otkaze dalji prijem vojne pomoci 15.jula 1957.
Osim novonastale situacije koja je uslovila ovakvu odluku, postoje navodni pisani dokumenti iz kojih se vidi da su nas ameri uslovljavali, ne odmah prvih godina, da tehnika koja se bude isporucila striktno bude namenjena samo opremanju postojecih-mirnodopskih jedinica a nikako mobiliziranih-ratnih jedinica sto JA nikako nije odgovaralo. Zatim problem remonta vazduhoplovne tehnike nikako nije mogao biti izvrsen kod nas, i amerikanci su svaki veci i komplikovaniji kvar na na nasim vazduhoplovima resavali slanjem u njihov remontni zavod u Kazablanci. Isto je bilo i sa snabdevanjem rezervnim delovima za vazduhoplove koji su morali biti nabavljani direktno u centralnom magacinu NATO u Satorou.
Ipak najveci nesporazumi vezani su za americke zahteve da sve drze pod kontrolom oko vojne pomoci kao i njihovo zadiranje u stanje i raspored jedinica JA koje se krsilo sa nasom doktrinom i bezbednoscu. Takođe ovome je dosta "kumovala" i Tršćanska kriza 1952 gde smo po prvi put došli u konflikt sa zapadom.
Posledice naglog prekida prvo je osetilo RV- nije se ispunio plan prenaoruzavanja i modernizacije jedinica mlaznom tehnikom, kao i snabdevanje rezervnim delovima koji su bili najdeficitarniji. Ova stagnacija i novonastala kriza trajala je sve do 1962 kad iz SSSR-a pocinju da stizu prvi primerci ruske tehnike.
Najveci deo primljene zapadne tehnike nestao je iz upotrebe do 1980, dok su recimo brodovi, artiljerija i pesadijsko naoruzanje ostali u upotrebi a dobar deo te tehnike docekao je i rat 1991 na ovim prostorima.


Cinjenica je da se SFRJ nakon napustanja socijalistickog bloka na celu sa SSSR pocela priblizavati NATO. Koliko je ta politika odrzavanja bliskih kontakata sa imperijalistickim vojnim savezom bila pogubna vidi se kroz cinjenicu da je upravo NATO razbio nasu socijalisticku otadzbinu SFRJ. Sreca u nesreci,ako to uopste moze tako da se kaze,je u tome sto su nakon toga i titioisti shvatili da je NATO podjednako protivnik svakog socijalizma i Jugoslavije kao ravnopravne zajednice bratskih naroda.Jugoslovenski komunisti-internacionalisti koji su uvek bili na liniji Medjunarodnog komunistickog pokreta su to uvek znali.
avatar
Lukareli

Broj poruka : 86
ËîęŕöčĽŕ : Beograd,Jugoslavija
Datum upisa : 13.10.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.skoj.org.yu

Nazad na vrh Ići dole

Zmago Jelincic...jedini komentar...

Počalji  Lune taj 31/12/2009, 14:32

avatar
Lune

Broj poruka : 158
Datum upisa : 12.05.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Jugoslavija i NATO 1951-1957

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu